20 godina šoferske tuge

Dve decenije postojanja kultnog beogradskog HC benda obeleženo je grupnim ludilom koje se u prestonici nije videlo više od decenije

Dušan Mladenović

Mesto: SKC, Mali klub, Beograd
Vreme: Petak, 27. mart 2009.

I sinoćna svirka je obeležena onom užasnom navikom organizatora domaćih koncerata da najave početak za par sati pre nego što će se stvarno desiti.

Predgrupa Magma, pobednici poslednje Zaječarske gitarijade i drugoplasirani banjalučkog Nektar Demo Festa, prikladno je podigla atmosferu pred dogođaj večeri. Upečatljiv frontmen i jak scenski nastup kojim se lako ostvaruje blizak kontakt sa prvim redovima vratio me je par godina unazad i na neke Dvestadvojkine Hitove nedelje.

Pevač je dobar deo svog polusatnog nastupa pokušavao da ubedi tonca da mu upali stroboskop, ali adekvatnog odgovora nije bilo. Magmina pozitivna energija kulminirala je horskim dozivanjem hedlajnera večeri – preko mikrofona i bubnja.

Ironično, kada se frontmen SMF-a Sale Sepultura popeo na binu, pozdravio Beograd i Srbiju, i kada je bend počeo sa svirkom, stroboskop se maltene nije ni gasio.

Jedanaest godina nakon prethodnog beogradskog solo koncerta i na 20. rođendan benda (mada se to ni u jednom trenutku nije naglasilo), SMF je napunio Mali klub SKC-a i svoje počastio poznatim hitovima: Žurka, Majstori, Đenka, Burek… Sale je konstantno između pesama provocirao publiku pričom o dnevno-političkim temama (podela besplatnih akcija…), da bi se koncert nastavljao mešavinom novijih i starijih pesama i izvođenjem šijanovsko-kovačevićevskog bloka: Dalje nećeš moći, Bolje nego pre?, Kumovi, Vozi Miško.

Na Marš po petarde se po tradiciji SMF-a neki članovi publike penju na binu i hvataju mikrofona, a nije izostao ni tradicionalni stejdž dajving.

Svako malo, Sale je prisutne častio biserima i pričama o gudri i svakodnevnom umiranju Beograđana, da bi par minuta kasnije sa bine čuli poruke tipa: “Država je sranje, Evropa je kurac!” i nepovezane misli o tome kako je pajdo jedino što on ima, što je i bila najava za angažovanu pesmu Narkoman, uz koju su se ređale i Preko reda, Opljačkani smo, Šoferska tuga, Premija, Propade mi pos'o, Daj pare, Oću moju platu.

Sirova energija iskazana kroz brutalno zvučno prebijanje kulminirala je u poslednjem bloku: Kinezi u Japan, Način života, Seljačina, Žene, Mumlafon, posle čega se čuje obaveštenje da je druženje došao kraj.

Iskrenost pristupa SMF-a stvarno je za respekt. Sviraju sve što znaju, iako je to početkom 90-ih i s jednim albumom imalo više šarma nego danas. Naravno, s obzirom da se radilo o „povratničkom koncertu“, moglo im se oprostiti, naročito kad su krenuli s bisevima: Cvikam žicu, Doktore Pomagaj, Mrš bre po petarde, Mrš napolje bando pokvarena.

SMF nas je podsetio na svoj kult i dao nam priliku da posle previše vremena ponovo uživamo u šarmu potpunog besmisla. Celoj ludoj atmosferi doprineli su i dobro raspoloženi članovi razularene mase ispred bine. Naročito se izdvajao momak koji deluje kao fizičko oličenje Boba Rocka (iz Alana Forda, je li), a koji je tokom celog koncerta išao od devojke do devojke, skicirao ih na pozadini listića iz kladionice, da bi im potom poklanjao ova mala i u grotlu beogradskog klupskog pakla nastala umetnička dela.

SMF 4 life!

Link: Galerija fotografija

Komentari

trulex (gost) | 29.03.2009. 03.51.17

Sale Sepultura (nekultura) i iskrenost pa to je pre patos, dnodna. Sva ta SOD i trash svirka je odavno gotova, ima tome vise od 11 godina al bila bi fora za 40 rodj da se okupe sa unucicima i stakama u secanja na stara secanja dovraga
dex (gost) | 30.03.2009. 10.04.02

ne znas ni kako se pise thrash, a filozofiras. daleko od toga da je thrash ili hc gotov...
trulex (gost) | 30.03.2009. 13.45.52

davno beshe i Sale i Francuz bi vec trebali da su pred penzijom 10 albuma i 100 turneja, al jok Tresh nije gotov samo nije ni vitalan ni potreban i neophodan fala bogu nikom sem naravno mladjima neiskusnijima i nezrelima gde su sad Den Lilkeri il npr SOD deKS reci mi ti LEBATI prosvetlime
dex (gost) | 30.03.2009. 19.06.49

sod je bio side projekat lilkera, iana i ekipe. lilker je u nuclear assault i brutal truth, scot ian u anthrax. ako sam ja mladjan i neiskusan sa 33, kolko ti imas jedno 150?
trulex (gost) | 30.03.2009. 20.01.04

nije samo bitno koliko tehnichki imash godina nego sa koliko zrelosti zivish svoj zivot, ako je tebi josh aktuelno da treshiras, onda si limitiran, muzichki mislim imam slichno goina malko vishe, al po svemu sudeci dosta vishe zivvotnog i muzichkog iskustva mozda i oko 200 godina po tvom rachunu

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike