(PGP RTS)
Malo nostalgije, malo razočaranja, malo besa, malo rezignacije... Pomalo izanđao humor kojim se sve to vezuje u labavu celinu... Imaju li veterani beogradskog hardcorea snage da makar budu interesantni novoj generaciji?
Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina SMF su bili svojevrsni supkulturni fenomen. Na beogradskoj hardcore sceni u to vreme je nesputano carevalo verno imitiranje stranih, mahom američkih uzora, i bend koji je pojednostavljenu interpretaciju crossovera, na granici karikature, mešao s nepogrešivim domaćim mirisom i ukusom morao je da odskoči.
SMF su već na početku zvučali blago anahrono, ali su njihovi koncerti bili svetkovine na kojima su lokalna pop i supkultura (domaća kinematografija, ulično blejanje, žurke, petarde...) izrastale na nivo mitologije i nepogrešivo izazivale kolektivnu euforiju.
Ipak, ne može se večito živeti od nekoliko dobrih viceva, ma koliko njihov pripovedač bio harizmatičan. Nema, naravno, sumnje da je barem 50 odsto šarma ovog benda uvek otpadalo na pevača Saleta Sepulturu, pa je njegov talenat da jednostavne urbane basne, proste socijalne komentare i poetske jednočinke odglumi sa zavidnom uverljivošću održao bend nakon što je potrošeno gorivo kojim ga je snabdeo Dušan Kovačević. SMF su postali neka vrsta mini hardcore teatra, preteča onoga što će od kraja 90-ih pa nadalje raditi beogradski raperi labavo okupljeni u 43-23 ekipu. Razlika je ipak u tome što su SMF sebi postavljali znatno niže standarde.
Povratnički album Ma kome majku? to i potvrđuje. SMF su ovde primetno modernizovani, zvučno znatno ubojitiji nego poslednji put kad smo ih slušali (prethodni album izašao je još u prošlom veku). Međutim, ovaj bend nikad niste mogli da „optužite“ za relevantnost. Čak i kada su obrađivali situacije iz prepoznatljivog socijalnog miljea, u velikoj meri su se zadovoljavali dizajnom gega, ali ne i promišljanjem njegovog značenja. I sada je to uglavnom slučaj.
Muzički, koreni u hardcoreu, crossoveru i thrash metalu 80-ih i dalje su prepoznatljivi, ali ima ovde i nešto savremenijeg nu-metal mirisa, i to je dobrodošlo osveženje. Bend zvuči bešnje i agresivnije nego ranije, kao da im je manje stalo do sprdanja a više do prenošenja poruke. Aktuelni bubnjar Boris nastavlja tradiciju migracije bubnjara iz benda Brainstorm u SMF, pa iako je na ploči, reklo bi se, zamenjen robotom, ritmovi su snažni i temeljno glasni. Pevanje je možda najsvetlija tačka, jer Sale Sepultura zvuči manje iskarikirano a više autentično razbesnelo.
A ipak, šta sve ta osvežena i osavremenjena muzika uopšte govori? Na površini SMF mešaju uobičajene vulgarno-šaljive urbane pripovesti o kurvama, Kinezima na buvljaku i napasnim kerovima s bojažljivo angažovanim komentarima o sponzorima i njihovim simbiotima, o tranziciji i otimačini koja je sledi, o narkomaniji, socijalnoj nepravdi, razočaranim radnicima...
Prednost ovih priča je u njihovom kolokvijalnom tonu, što im ublažava pretencioznost i eventualnu jalovost, ali njihova dubina i prodornost ipak su veoma ograničene. Pesme na ovom albumu, iako šarmantne, teško da će ikoga naterati čak i da klima glavom uz potvrdno „jeste, baš je tako, majku im je***“, a kamoli da se zaleti u šupu ne bi li pripremio nekoliko molotovljevih koktela kojima bi pokrenuo pobunu protiv nenarodnog režima. SMF ostaju bezopasni hroničari koji ne zauzimaju pravi stav već se zadovoljavaju umereno smešnom dramatizacijom. Besne gitare, jak bubanj, urlajući vokal i gostovanje Žike Obretkovića ipak pomažu da slušanje ovog albuma ne bude sasvim neugodno.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari