Ma’am

Prilikom mog prvog kontakta s Odettom mi smo se zapravo mimoišli. Jednog martovskog dana u severnoj Montani imao sam neki osećaj da bi trebalo da proverim mail, ali sam ipak odlučio da s prijateljem odem u šetnju. Poštu sam proverio tek sutradan, a tamo me je čekala poruka Odettinog pijaniste Setha Farbera. Zanimljivo je da i Setha znam iz jednog mimoilaženja, i to s njegovom suprugom, pevačicom Liz Queler. Trebalo je da je pratim na jazz festivalu u Teksasu, ali nakon meseci pripremanja muzike koju dotad nisam poznavao, festival je otkazan.

I tako, otvorim ja mail, a tamo piše: "Radoslave, treba mi neko za Odettin koncert u Torontu sledećeg meseca; jesi li slobodan?"

Mail je bio od pre dva dana, a i tada je zvučao hitno. Odgovorio sam: "Da, apsolutno!" Uskoro mi je stigao odgovor da su već našli nekog drugog, ali da će biti još prilika.

Bio sam očajan. Propustio sam priliku da sviram s velikom Odettom, i to zbog obične šetnje šumom! Tešio me je otac mog prijatelja: "Nije bilo suđeno.“

Prošle su dve godine. Tada sam se već odselio iz Montane i skrasio se u Ostinu u Teksasu, gde sam svirao u bendu Jimmyja Lafavea. Nakon snimanja albuma s Jimmyjem i jednogodišnje turneje s njim, uključio sam se u ostinsku scenu i počeo sam da cenim radnu etiku i posvećenost tamošnjih kolega.

A onda, u maju 2006, stigne mi mail. Opet Seth: "Radoslave, treba mi neko za Odettin koncert u Mejnu; ako sve prođe kako treba, biće još." Odmah sam mu se javio telefonom. Seth mi opisuje o kakvoj je muzici reč, i s blagom zabrinutošću u glasu me pita: "Možeš li to da izvedeš?" "Da!“, odgovoram mu poletno.

Tada je i mene malo uhvatila frka, pa sam odmah krenuo da po internetu kopam svu Odettinu muziku koju sam mogao da nađem. Seth mi je onda rekao koje su ploče važne za koncerte, pa sam krenuo s opsesivnim pripremama: slušaj, sviraj, slušaj...

Onda sam se čuo s Odettinim menadžerom Dougom Yeagerom: "Znaš, Odetta ima poseban odnos prema pijanistima. Poslednji tip kog smo poslali... Nakon što je odsvirao mlak uvodni deo, ona je odbila da izađe da peva. Naterala ga je da stalno počinje iznova, dok konačno nije počeo da svira nešto što je bilo vredno njenog glasa!"

To me još više uplašilo...

Seth mi je onda poslao snimak njegovog nastupa s Odettom, i tada sam već bio prestravljen. Njegovi uvodi su bili razrađeni, sofisticirani i harmonijski izazovni, a ja sam bio ubeđen da će i mene Odetta osramotiti pred publikom ako sve to ne naučim. Analizirao sam svaki intro, dok ga ne provalim i zapamtim.

Usledio je test: Seth je dogovorio susret sa mnom u Njujorku. Parkiram se i priđem njegovom elegantnom stanu na Ist Sajdu. Uđem. Protrčimo kroz set: ja sviram, a on peva umesto Odette. Njemu se sve to svidi, i meni konačno lakne.

Tek kasnije dolazi pravi test: Odetta ulazi u Sethov stan. Upoznajemo se i učini mi se da sam joj se dopao. Međutim, kad smo počeli s muzikom, sve je bilo potpuno različito! Način na koji izgovara reči, pristupa tempu i sve ostale suptilnosti, sve je bilo drugačije u odnosu na Sethov direktan pristup. Seth je zabrinut, a Odetta deluje nezainteresovano. Seth me instruira da sviram kao metronom, i da se ne obazirem na Odettino izlomljeno fraziranje.

U podsvesti, ja se s time ne slažem, ali se pravim da mi je to okej. Znam da su u osnovi bluesa izlomljene i nestalne fraze, ali to je teško uskladiti, pa postoji opasnost da cela pesma ode do đavola. Seth očigledno pokušava da izbegne odlazak pesme do đavola.

Došao je i dan za svirku u Mejnu. Pojavim se u njenom stanu na Petoj aveniji pola sata ranije. Ona me zbog toga izgrdi! A onda velikodušno kaže: "Nemaš ti kristalnu kuglu... Sledeći put dođi tačno u dogovoreno vreme."

Krećemo prema aerodromu, i ja učim kako da pomognem osobi s hendikepom, s gomilom prtljaga, kako da se lakše kreće. Učenje se nastavilo tokom celog našeg zajedničkog puta, a mislim da sam sve konačno savladao tek pred sam kraj. Smestili smo se u divnom hotelu pored mora Bed&Breakfast. Plivam.

Sutradan nas je čekao ozbiljan posao. Morali smo da vežbamo, a Odettu baš briga za probe. Protrčali smo kroz stvari, ona se smešila i sve je delovalo okej, ali onda smo došli do važne pesme – Leadbellyjeve Roberte. Na notnom papiru mi je stajala poruka da sa A sekcije pređem na B sekciju kad na red dođu stihovi "I thought I saw my old time used to be...", ali ja svaki put pogrešim i Odetta se razbesni. Shvatim da sam pogrešio i odgovaram samo sa "Yes Ma’am, Yes Ma’am...". Onda još jednom prostudiram note i shvatim da se ta fraza pojavljuje dva puta, i iz sledećeg pokušaja uspevam to da savladam, sat vremena pre koncerta. Na putu tamo, Odetta mi kaže: "Nešto si mi tih tamo, Radoslave. Da nije to zbog one frke i svađanja?" "Ma ne, sve je u redu", kažem joj prikrivajući strah.

Sad sam tek prestravljen. Dolazimo u backstage; čekanje kao da traje čitavu večnost. Zavirim kod Odette i primetim da meditira, dok se ogromna količina energije uliva u njeno krhko telo. Koncert počinje a capella izvođenjem This Little Light of Mine, a ja uskačem u pravom trenutku. Deluje mi da smo se uklopili. Publika pomalo liči na decu Izrailja dok Mojsije razdvaja Crveno more.

Celo mesto se transformiše: gori grmlje, štapovi postaju zmije, udaraju munje, a ja samo nastavljam da sviram... I tako se malo zanesem, a onda vidim zastrašujući prizor Odettinih očiju, kao kod divlje mačke. "Ti se takmičiš sa mnom! NEMOJ to da radiš!", naredila mi je. Povlačim se kao mačor kad se sapleteš o njega: Ne, ne, ne bih ja to nikad... Koncert se nastavlja, a Crveno more je uspešno razdvojeno – ljudi doživljavaju epifaniju, bolesni su izlečeni, suze i zahvalnost svuda okolo... Nikad neću zaboraviti sjaj njenog osmeha tada. Pružila mi je ruku i poklonili smo se. Nakon toga smo se lepo proveli upoznajući se s ostalim muzičarima uz piće: David Grisman, šarmantan i stidljiv; John Sebastian, veoma ljubazan i pun komplimenata za oboje, a bio je tu i unuk Petea Seegera...

Sutradan je Odetta imala novi plan: htela je da vidi irvase i da jede jastoga. Irvase smo konačno našli u jednom ekološkom zoološkom vrtu, a meni je tamo posebno bio zanimljiv susret s planinskim lavom. Ta zverka je prela sve vreme dok su ljudi prolazili, ali je zarikala kad je ugledala Odettu. Pomislio sam kako izraz na licu lava sasvim odgovara pogledu koji mi je Odetta uputila prethodnog dana na bini...

Kad smo se vratili u Njujork, zvao me je Seth. "I... Kako je bilo?", pitao je bojažljivo.

"Bilo je sjajno! Bili smo u zoološkom vrtu!", odgovorio sam.

Mislim da Seth to nije očekivao. Tokom sledeće četiri godine, išli smo na turneje po Irskoj, Havajima, Italiji, celoj Zapadnoj i Istočnoj obali i Srednjem zapadu. Naš poslednji nastup – Odettin poslednji koncert, samo 12 dana pre nego što će poslednji put otići u bolnicu – bio je 26. oktobra u Torontu. Budite sigurni da je bilo dugih ovacija, i da su se talasi razdvojili, poslednji put...