Bunt srednjih godina

Mesto: Bašta SKC-a, Beograd
Vreme: Petak, 10. maj 2008.
Organizacija: Odličan Hrčak & Bad Music for Bad People

"Na kraju krajeva, zadatak bilo koje forme umetnosti je da se suprotstavi i da uspostavi dijalog i da stvori neslaganje. Ako to ne radite, onda po mom mišljenju ni ne treba da se bavite muzikom... ili ste u opoziciji ili ste kolaboracionista. Mislim da je Gang of Four lep primer benda koji dejstvuje u opoziciji. Kolaboracionisti su bendovi koji imaju moć, ali je koriste samo da dođu na MTV i na radio. Ne koriste je da naprave promene u društvu ili u okviru umetničke forme u kojoj dejstvuju.“
(Dave Allen, intervju, maj 2005)

Dosta bendova danas zvuči kao Gang of Four. Minimalističke rifove gitariste Andyja Gilla uopšte nije teško oponašati, razne forme crnih plesnih ritmova već odavno su se uplele u ono što beli dečaci sviraju i nikome više ne bodu sluh kao u vreme izlaska prvog albuma Entertainment! (1979), kad je spoj belih new wave rifova sa crnim šaflovima bio svojevrsno svetogrđe.

Urbana legenda kaže da je Andy Gill otišao sa sinom na koncert Franz Ferdinanda, benda za koji su mu svi govorili da jako podseća na njegov, i da je odmah nakon toga odlučio da obnovi Gang of Four. Ipak, praktično svi bendovi koji su izašli iz njihovog šinjela (FF, Bloc Party, Rapture...) deluju kao pivo bez alkohola u poređenju sa originalom jer im nedostaje jedna važna komponenta Gang of Four estetike – njihova lirika.

Ime Gang of Four ima dva moguća izvora i oba dosta toga govore o bendu – jedan je grupa od četvoro kineskih komunista, predvodnika kulturne revolucije koje je zapadna štampa prozvala „Gang of Four“, a drugi izvor je grupa četvorice velikih levičarskih mislilaca – strukturalista (Klod Levi Stros, Mišel Fuko, Rolan Bart i Žak Lakan).

Članove benda britanska štampa je sa dozom cinizma nazivala pop marksistima, ali jedno je sigurno – njihovo levičarenje je nenametljivo, više je definicija stava nego poetizovani politički program, ili kao što precizira Allen u intervjuima, to je začin koji ih dovodi u konfrontaciju sa otupelim svetom.

Beogradski nastup Gang of Four protekao je bez Davea Allena. Umesto njega, bas gitaru svirao je simpatični mladić koga je pevač Jon King predstavio kao Tomasa. Mladi i androgini bubnjar i basista, možda i upola mlađi od dvojice veterana Kinga i Gilla, blago su odudarali zvukom koji nije imao sasvim originalnu Gang of Four boju i oštrinu.

To naročito ide na račun basiste koji nije svirao ni onu pravu bas gitaru (čitaj Rickenbacker) da bi nam pružio potpuni ugođaj, ali je očigledno reč o brzoj zameni.

Početak koncerta je bio pomalo mlak, ali je beogradska publika snažnom emocijom koja je vezuje za ovu grupu postepeno otkravila goste. King jednog trenutka izjavljuje da mu je jako drago što je ponovo "ovde" nakon 27 godina, da mu je "ovo mesto" ostalo u sećanju po jednom od najboljih koncerata ikada... ali koncert „ovde“ održan je zapravo u Zagrebu, dok Gang of Four u Beogradu nastupa prvi put. No sve je to isto, Beograd, Zagreb, ko će razumeti te nijanse.

Uprkos tome što, očigledno, (još uvek) nije potpuno integrisana u bend, omladinska ritam sekcija je dala sve od sebe i pružila pogon dvojici trećepozivaca koji su još daleko od penzije.

To naročito važi za Kinga, koji je beogradskoj publici demonstrirao i orangutanski ples, a nešto kasnije, u pesmi Damaged Goods bezbol palicom vandalizovao ozvučenu mikrotalasnu pećnicu u ritmu pesme, što je na trenutak podsetilo na norveške veseljake Hurra Torpedo.

I na vrhuncu, ovaj raj izaziva migrenu, publika sačinjena mahom od 30+ i 40+ ekipe raduje se što konačno uživo čuje himnu svog odrastanja. Pitam se da li bi mlađima ionako išta bilo jasno o čemu se ovde radi, kakve su to poruke protiv potrošačkog društva, ko se time još bavi... ali zvuk bi sigurno prepoznali kao sebi blizak, samo da se našao neko da im kaže da mladost ne opravdava besvest i da bi imali šta da nauče na ovom predavanju.

Niko nema razloga da ode nezadovoljan sa ovog koncerta, no pitanje je da li će Gang of Four uspeti svojom novom i ambicioznom levom krusadom da oslobode zarobljeni Jerusalim zbunjene generacije upiljene u monitore, banere i popapove, uronjene u bezopasna laptop sazvučja...

• Galerija fotografija

Povezani članci:
"Gang of Four - Pronađoh tu retku esenciju" - Džuboks arhiva (2008)
"Teorija gerile" - Dave Allen, intervju (2008)
"Return the Gift" - recenzija albuma (2006)