Dupe Evrope

Nakon višegodišnje pauze beogradski dugoprugaški bend Lutke nastupa u rodnom gradu. Zajedno s prijateljima iz grupe Ventolin, Lutke prvi put u ovom veku i epohi sviraju u Living Roomu SKC-a, a datum je zakucan za petak, 23. maj.

Koncert je deo zajedničke turneje Lutki i Ventolina. Oni koji su imali prilike da vide njihove prethodne svirke ističu da im je, i pored različite muzičke orijentacije, zajednička energija koju emituju prilikom nastupa. Bilo da je reč o višeglasnom melodičnom snažnom popu Lutki utemeljenom na britanskom sixties power-popu i indie rocku, ili o garažno psihodeličnoj bluesy americani Ventolina, isijavanje energije s bine ekvivalentno je količini dobre zabave koja naveliko prevazilazi poznate standardne tezgaroške varijante. Znoj, hladno piće, rock ’n’ roll i dobra zabava su, kaže naš sagovornik, zagarantovani. S obzirom na zajednički nastup, repertoar oba benda čine najpoznatije pesme i nekoliko pažljivo odabranih obrada. Sem toga, Lutke promovišu svoj povratnički album Fontanela, a Ventolin prošlogodišnji best of demo snimaka Make It a Home.

S Nenadom Jovanovićem, osnivačem i liderom Lutki, pričali smo neposredno posle koncerta u Starčevu kod Pančeva, prvim u sklopu predstojeće prolećno-letnje neformalne turneje Lutki; nakon Beograda slede Petrovaradin, Gornji Milanovac, Subotica, Kragujevac, Niš…

Nenad živi na Banovom brdu, nije oženjen, ekonomista je u Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu. Uskršnji post je bio u toku, pa smo umesto kapućina pili koka-kolu. Po isteku radne pauze, Nenad je s virmanima i fakturama žurio u banku.

POPBOKS: Dvadeset godina držiš gitaru u rukama, da to neko gleda. Kako ti to danas izgleda?
NENAD: Šta da kažem, cela karijera Lutki protkana je velikim pauzama, usponima i još više padovima. Ali, ne lamentiram previše nad tim.

Čega se najradije sećaš?
Bilo je lepih momenata, neprocenjivih iskustava u radu na pločama s producentima – sa Đorđem Petrovićem i, što je poslednje iskustvo, s Dragom Senićem. Pokoja svirka, zezanje na snimanju spotova. Sve u svemu, ipak je nešto ostalo posle svih ovih godina.

A šta bi zaboravio?
Devedesete, u svakom smislu.

Šta je najveća lepota sviranja u bendu?
To mogu samo da razumeju ljudi koji su beznadežno inficirani rock ’n’ rollom. Znam da je stereotip, ali to su druženja, putovanja, razmena ideja, probe, kreativne svađe…, sedenje na gajbi i smišljanje muzike, pisanje tekstova, snimanja... Nekima će ovo zvučati bolesno, ali njima se i ne obraćam.

Da li si se ikad zapitao, zapravo koliko često se zapitaš da li je tvoj rad adekvatno vrednovan?
Naravno da nije, i nikada neće biti. Ali kad si od mene ili nekog sličnog čuo da priča o novcu ili muvanju riba preko muzike? To je nešto mnogo jače i svetije, što nas tera da i dalje nešto doprinosimo, da to neko čuje i da dođe do ljudi. Cenim da će me snaći sudbina mnogih autora iz prošlosti da pravu spoznaju svog opusa i talenta otkriju u nekoj dalekoj budućnosti.

I šta bi bila norma vrednovanja?
Jedno i jedino: dobra pesma! Prosto, ili je imaš ili je nemaš.

Album Fontanela - koji su razlozi za ovu i ovakvu ploču?
Fontanela je nastajala iz parčića tokom poslednjih deset godina. Bez žurbe i jurenja trendova. Te pesme su uporno čekale da budu snimljene, i najzad, u druženju s Pajom, Senom i Georgeom, ispala je vrlo poletna i optimistička ploča. I sam naziv to sugeriše.

Taj pojam ima veze s bebama?
Fontanela je meko tkivo na bebinoj glavi – aluzija na novi početak u životu Lutki.

Ako su te pesme nastale pre deset godina, šta im se u međuvremenu dešavalo? Toni Parsons nedavno reče da dobrog pisca čine iskustvo, mašta i istraživanje.
Bojim se da sve to sad posedujemo. Ne šalim se: muziku pravim i doživljavam mnogo kompleksnije nego ranije. Mada, više bih voleo da sam te pesme snimao i izdavao onda kada su nastajale, pa da ne moram da pravim zalihe od nekoliko stotina pesama. Da smo živeli u neko srećnije vreme, sada bih već imao deset albuma, pokoji živi, pa kompilacijski, duet s Bajagom i naslovnu stranu u Gloriji ili Bazaru.

Ovaj, o čemu ili kome govori pesma N.L.O.? „Nebo leti oblacima? Reke teku brodovima?“... Od prošle godine mi je krivo što mi je pesma koju ne razumem omiljena na albumu.
To je LSD ispovest jednog mog poznanika. Učinio mi se zgodnim taj blagi ukus 60-ih. A i ne treba sve razumeti, bitan je osećaj.

Otud i byrdsovski uvod?
Da. To je smislio moj stariji brat Vlada, a ja sam ga malo doradio.

PRVA FAZA LUTKI - Ada Ciganlija, 1994: Srđan Višnjić Buda - bubnjevi, Nenad Jovanović - gitara i vokal, Dejan Radosavljević Duka - gitara i Dejan Stanišić - bas

Većina dosadašnjih tumačenja pesmu Europa Asshole povezuje sa Miss Europa Disco Dancer Manic Street Preachersa. Tačno?
Pa, ne! Ja nisam neki preveliki fan Manicsa. Kad je nastajala Europa Asshole, u glavi mi je bila pesma Atomic od Blondie i malo Gang of Four. Ali da bude u ruhu ovih novih nervoznih britanskih bendova.

Ko je tu kome dupe?
Prva varijanta pesme bila je na engleskom, ali smo pred samo snimanje stavili tekst na srpskom. Možda je malo nezgrapan, ali ima nekoliko dobrih slika. I mi definitivno jesmo anus Evrope, voleli to ili ne. I kako stvari stoje, bićemo još dugo.

Gde je trag tvoje fascinacije prošlošću, britanskim 60-im?
Ceo život slušam britansku muziku i neke njene derivate u Americi. Prvo sam preko starijeg brata počeo da slušam punk i new wave. Ali vremenom sam otkrivao i spoznavao prave vrednosti u muzici 60-ih. Ljudi to dosta površno gledaju i ostaju samo na proverenim imenima: Beatlesi, Stonesi i Beach Boysi. Ispod tih gorostasa leži more bendova koji su nepravedno bili zapostavljeni i poslednjih 20-ak godina dobijaju zasluženo mesto. Što mi je nešto poznata ova priča (smeh). Sem toga, sklon sam da idealizujem ceo taj sixties način života, modu, muziku… kao neki štit od sadašnjeg vremena).

Dakle, long live…
…The Action, The Creation, The Move, The Zombies, The Small Faces, Blossom Toes, Tomorrow, The Koobas.

Zašto obrade baš Noćne ptice Drage Mlinareca i Josipe Lisac?
To je naša prva obrada. Sem nekih mojih sentimentalnih razloga, nema dublje elaboracije. U to vreme, ’87/’88. godine, sekao sam se na The Primitives, pa sam hteo da snimim stvar poput pesme Crash i upala je Noćna ptica. Mada me za nju vezuje i prepiska s gospođom Josipom Lisac oko dozvole za njeno objavljivanje. Bilo je dramatično.

PERIOD "POLYESTERA" - Botanička bašta Jevremovac, 1998: Vladan Nojković - bubanj, Maja Mladenović - klavijature, Nenad, George Kojić - gitara i Dejan Stanišić

Ako„sve krš cure slušaju rock ’n’ roll“, kako kažeš u istoimenoj pesmi, šta slušaju nekrš cure?
A ti kao ne znaš šta slušaju nekrš cice?

Promenilo se to u poslednjih desetak godina...
Da, možda ipak moram da revidiram stav, jer je u poslednje vreme stasalo dosta cicki koje slušaju r’n’ r. I to zaslugom Mališe i Indie-Go ekipe, koji se trude da malo osmisle ovoj čemer od noćnog života Beograda.

Koliki su tiraži vaših ploča?
Za srpske okvire je 500 komada sasvim u redu za naš uzrast, čak i previše. Mada, pored narezivanja, interneta i ostalih pogodnosti, izdavaštvo je već godinama pasé. Tako da su diskovi postali nužno zlo i fetiš za starije konzumente. Mlađi naraštaji samo skidaju s Mreže.

Kada se desio najposećeniji koncert, koja situacija?
Lutke se nisu baš proslavile nekom publikom. Na početku je to bila samo uža i šira rodbina, a kasnije i pokoji slučajni prolaznik. Ali, vrednim radom smo došli do zavidnog broja hard die fanova. Sa Fotoom je to bilo mnogo bezbolnije – imali smo veliki hit Kosmos Srbija i posete su bile vrlo dobre.

Koliko dugo nisi svirao s Lutkama?
Skoro osam godina.

„Počinje novo poglavlje u životu benda“ piše u nedavno ažuriranoj biografiji Lutki. Šta to znači?
Pa, nadam se da sam najzad našao ekipu koju ne moram menjati svakih nekoliko meseci, kao u prošloj dekadi. Prvo, imam trenutno najbolji dvojac producenata kod nas – to su Drago Senić i Branislav Pakić (Foto/Chiq Toxiq). Onda bend s bubnjarom Mladenom Pajevićem, gitaristom Georgeom i našim mezimčetom Duškom Rajković na basu. Inače, Duška svira i u bendu Krsh, i za svoje godine je pravi zmaj.

Koliko je ljudi dosad prošlo kroz Lutke? Zašto toliko?
Živeli smo u Srbiji 90-ih. Mada, da ne grešim dušu, u to vreme smo više svirali nego posle 2000. godine, kada nismo uopšte. Ljudi koji su prošli kroz Lutke su tri bubnjara, četvorica gitarista, trojica basista i troje klavijaturista.

Ko su svi ti ljudi, gde su oni?
Paki, prvi gitarista, bio je na Svetoj gori kao iskušenik. Bubnjar Buda vozi auto-trke i vrlo je uspešan u tome, basista Staniša radi kao turistički radnik i imamo planove da opet nešto zajedno snimamo. Bubnjar Vlada je u Kanadi, radi i ima bend, klavijaturistkinja Maja je lekar u Danskoj, gitarista Duka radi u marketingu, Ilija i Ana su sada članovi grupe Petrol. Nažalost, Zlatko Šehić, čovek s kojim sam 1987. osnovao Lutke, nije više među nama. Prekratio je sebi život prošle godine.

SNIMANJE OMOTA "FONTANELE" - Na Dunavu, 2007: Drago Senić - bas, prateći vokal, George, Mladen Pajević - bubanj, prateći vokali i Nenad

Ako bi tako posmatrao stvari, gde vidiš superiornost Lutki u odnosu na ostatak srpske scene?
O tome sud mogu da daju samo konzumenti muzike. Činjenica je da se scena ovde svela uglavnom na neke isprazne tribute bendove tako da i nije teško biti superioran nad tim. Ipak, mislim da je bolje svirati bilo šta nego ne svirati uopšte. U Beogradu najzad postoji nukleus relativno novih i dobrih grupa, tako da će od toga isplivati neki kvalitet. Ali opet, kad nemaš časopise ili najbanalnije radio-stanice koje će propagirati scenu, stvarno je teško. A da ne pričam o organizacijama koncerata, tek to je drama! No, dugo smo stojali po strani i čekali da nam neko drugi obavi posao. Sada postoji ideja i mogućnost da se pokrene jedan broj kreativnih ljudi i napravi nešto po tom pitanju.

Poslovna komuna?
Pokretanje radio-programa, studija za snimanje, sale za vežbanje, internet prezentacije. O tome u vrlo skoroj budućnosti.

Kakav je status Drage Senića u tvom životu, u svakom smislu?
Trenutno se Drago nalazi u Grčkoj, gde je dobio novi posao tako da je nemoguće s njim promovisati album ili slično, ali za sve druge aktivnosti je na raspolaganju. Očekujem da sredinom maja dođe na odmor u Beograd i biće gost u Living Roomu. A nadam se i brzom snimanju novog albuma Lutki, s Dragom kao producentom. Čujemo se makar jednom nedeljno i vrlo mu fali muzika, bend, svirke... Fanatik, kao i ja. Pa je počeo da prži neke Grke da prave grupu. Planira i snimanje novih albuma Qrvi, te još nekih projekata.

Šta se dešava s bendom Foto?
Imamo spreman album, snimljen još pre Fontanele, zvaće se Fotosinteza, ima 11 ili 12 pesama i izlazi na jesen. Još je više retro nego prethodni. U 1981. smo godini, na prelazu u ’82. Mnogo živimo u prošlosti. A, da imamo i ludački duet s Ventolinom, pesma se zove Bugieman i potpuno je čarobna. Naći će se i na našem i na njihovom novom albumu.

Povezano:

• Fontanela - recenzija albuma
• N.L.O. - video