Nakon osmogodišnje studijske pauze, pred nama je treći po redu album jedne od najzagonetnijih hvaljenih beogradskih pop grupa. Album je sniman godinu dana pod producentskom palicom Draga Senića (Qrve). Sve pesme, njih devet, napisao je Nenad Jovanović, osim Noćne ptice, koja je delo tandema Metikoš/Krajač u interpretaciji Josipe Lisac
Onima koji još pamte nepatvorenu lepotu
Polyestera (B92, 1998) i dane kada se činilo da ima nade makar za uspešan ishod pop potrage, jako nedostaju
Lutke Nenada Jovanovića. Naročito ovako zrele i razigrane, i u formi u kakvoj ih zatičemo na
Fontaneli.
U ovom trenutku jedini diskografski aktivni iz grupe sličnomišljenika (mada manje pretenciozni od Eve Braun, ređe skloni reciklaži od Oružjem Protivu Otmičara i svakako muzički potkovaniji od Kristala), momci iz Lutaka su nas na Fontaneli podsetili zašto živimo sa utiskom da su upravo najbolji igrači u timu nedopustivo dugo bili van igre.
U međuvremenu, Nenad Jovanović je dao oduška zdravom porivu za provetravanjem kuće kroz uspeo eksperiment sa electro zvukom kroz off-projekat Foto, uz nekoliko pesama za pamćenje, uključujući i umalo pa postpetooktobarsku himnu Kosmos Srbija (zanimljivo je da je dosta sličan album Unrest, mada nekoliko godina kasnije, objavio i norveški pop podvižnik Erland Oye).
Osvežene Dragom Senićem (iz takođe neprežaljenih Qrvi), Lutke na Fontaneli isporučuju fini brevijar iskrenih pop sentimenata – zaokruženu, promišljenu a pitku i tečnu zbirku pismenih pop pesama, i to baš u trenutku kad se činilo da je njihov generacijski kalup polomljen i da nema šanse da ga neko u skorijoj budućnosti popravi.
Pesma NLO, mada igra na sigurnu kartu, dovoljno je poletna i duhovita i ima sve preduslove za status dobrog radijskog singla, te uz Prokletstvo malih razlika i Nisi sam svakako predstavlja vrhunske domete ovog izdanja, i to gledano merilima predviđenim za inače visoke standarde na koje nas je Jovanović navikao.
Prateći stazu kojom su nekada gazili
The Smiths, Lutke dostižu uznemirujuću lepotu u
Nisi sam a falset Drage Senića u ovoj pravoj maloj pop drami sirkovsko-morisijevskog tipa predstavlja jedan od najlepših ukrasa u srpskoj pop istoriji uopšte.
Fontanela pruža još nekoliko nenadanih, u svojoj jednostavnosti prosto neodoljivih momenata: pre svega, rockabilly čaroliju Zašto sve krš devojke slušaju rock’n’roll – vešto skockanu, dodatnim značenjima bremenitu, posvetu boljim 60-im, na koje je Jovanović očigledno slab, a bez čijeg poznavanja je gotovo neizvodljivo napraviti iole moćnu pop pesmu na početku ovog milenijuma.To je duhovita i zanosna pesma, koja nosi dosta atmosfere iz zaboravljenog, sumanutog off-klasika Alexa Coxa Straight to Hell, ali sa obaveznim setnim osmehom pride.
U sličnom ključu je postavljena i On je mod, koja uz nešto svedeniju, ali efektnu Nepoznat svet čini pozadinsku podršku. Ove dve pesme predstavljaju par tihih aduta koji svoju šansu čekaju u dubokoj senci. Devojka iz susedstva je intrigantan spoj – melodijski zanos bezbrižnih 60-ih ovde je nakalamljen na užas srpske sadašnjice, mudro opevane višeznačnom sintagmom „nevinost bez zaštite bez romantike“.
Ostatak albuma čine pomalo generička obrada Noćne ptice, klasičnog pisma Drage Mlinareca & Karla Metikoša, te Europe Asshole, parče polemičarskog gitarskog indie popa po mustri, kako je na nekoliko drugih mesta već istaknuto, Miss Europa Disco Dancer Manic Street Preachersa.
Tu je i izlišna mini rock opera Kraljevo novo odelo, koja je previše konceptualna za vlastito dobro, a u kojoj se najvidljivije očitava i problem sa ishitrenom, prvoloptaškom lirikom, što je, inače, rak-rana srpske scene.
Fontanela predstavlja uobličenu, nenametljivu a drčnu zbirku pametnog popa čistog izraza i dokaz je prilično visoke klase i jake svesti svojih autora. Diskretno i efektno produkcijski obrađeno, ovo je retko uspelo svedočanstvo o dugo odlaganom sazrevanju onih koji su „sami sebi slali čestitke“ i odličan povod za duboki naklon onima koji su neukaljanog obraza izdržali dosad.
Komentari
-
mile (gost)
| 24.11.2008. 15.31.32
nisi sam - lutke
ti si sam - nezni dalibor
ne mogu svi biti u pravu?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.