Bas je moć

Univerzalnost, unikatna i topla emocija koja neverovatno tačno i uzbudljivo opisuje komplikovani organizam velegrada u Burialovim pesmama, skrenula je pažnju šireg auditorijuma na najsvežiji muzički hibrid – dubstep. Na samom izvoru novog muzičkog žanra nalazi se Kode9.

Ideolog i učitelj.

Neki kažu da je Burial zapravo njegov Mr. Hyde.

Razgovor je vođen u subotu pred ponoć ispred zagrebačkog kluba Aquarius, neposredno pre njegovog nastupa na zimskom  Seasplash festivalu. 

KODE9: Možda nemam istu definiciju kao ostali, ali vidim ga kao muziku sa snažnim „subbassovima“, plesnu koliko to žanr dozvoljava.

Grime je došao iz istočnog Londona, dubstep iz južnog. Grime uključuje MC-jeve, vokalno je orijentisan, dok je dubstep više instrumentalna muzika. Ja pravim vokalni dubstep; on je komplikovaniji.

Tako je. Ja puštam grime, dubstep, vokalni dubstep, instrumentalni grime, svi su iste brzine (misli na BPM – beats per minute – op. aut.), i nastali su od UK garagea.

Forward je bio prvi klub u kome se puštao dubstep; sada su najznačajnije DMZ klupske večeri (koje su pokrenuli Digital Mystikz i Loefah – op. aut.), koje se svaka dva meseca dešavaju u Brikstonu, u južnom Londonu, dok se u klubu Forward dubstep pušta svake nedelje, petkom uveče. To su dve ključne tačke dubstepa u Londonu.

Možda Burial...

Da, Burial je takav, više za slušanje kod kuće. Ako odete na dubstep žurku u Londonu, isto je kao na ostalim žurkama – ljudi igraju. Dubstep je energična plesna muzika; mnogi ne shvataju da je to plesna muzika, ali jeste, zaista.

Predavač sam, a ne profesor. Studentima i postdiplomcima predajem filozofiju zvuka, filozofiju muzike, dizajn zvuka i istoriju popularne muzike.

Počelo je kao web-magazin 2001, da bi 2004. preraslo u izdavačku kuću. Web-magazin je bio medijska platforma za grime, UK garage i dubstep u ranoj fazi, kada nije bilo jače podrške medija, a onda je postao izdavačka kuća koja je počela da objavljuje naše viđenje ove muzike.

Mala iz Digital Mystikz.

Ima dosta dobrih producenata u Bristolu. Sviđaju mi se Pinch, Joker...

Ne slušam baš gitarsku muziku ovih dana.

Biće uskoro, u nekoliko narednih meseci. To je knjiga o vojnim istraživanjima iz oblasti akustičkog oružja, ali i o tome kako se zvuk koristi u ratnim konfliktima, u reklamama, kako policija koristi zvuk za kontrolu mase. Ona govori o svemu što povezuje zvuk i moć.

Mladi producent iz južnog Londona, veoma stidljiv. On želi da ostane anoniman, ne interesuju ga nastupi, ne želi da radi kao DJ, uživa dok radi u studiju. To je sve što ima da se kaže.