Time For Heroes (The best of Libertines)

Oh what became of the Likely Lads?
What became of the dreams we had?
Oh what became of forever?

Sa Libertinesima je načisto gotovo! Nikad nije bilo izvesnije da se Carlos Barat i Peter Doherty još-ko-zna-koliko-dugo neće pomiriti, bar ne u smislu obnavljanja tog benda. Špekulisanju NME-ja i nadanju fanova da se pomirenje upravo dešava svaki put kada bi oni slučajno zajedno popili pivo - došao je kraj.

The Strokes su 2001. osvojili svet i uticali na čitavu muzičku scenu vrativši gitare u modu, godinu dana kasnije Libertines su učinili isto za Britaniju. Debi Up The Bracket je 2002. postao jedan od albuma koji je najviše uticao na većinu novih brit-nme-guitar bendova štancovanih na pokretnoj traci.

Njihove pesme jasno su ukazivale na uzore: The Jam, The Clash, u Dohertyjevom slučaju The Smiths i Suede, tekstovi su bili puni uticaja iz književnosti (W. Blake, O. Wilde...) i priča o Albionu. Ali, ako bismo pokušali da ostavimo pesme po strani, videli bismo da je šarm Libertinesa ležao i u toliko mnogo drugih „sporednih“ faktora.

Bliskost sa fanovima, organizovanje malih guerilla nastupa samo za njih ponekad čak i u stanovima članova benda; Babyshambles sesion – demo snimci i pesme u nastajanju koje su bez znanja izdavačke kuće članovi grupe direktno dali fanovima i zamolili ih da ih postave na Internet;činjenica da su im upravo njihovi lični heroji (Bernand Butler i Mick Jones) producirali singlove i albume i, zašto to ne pomenuti, stil odevanja koji je odmah na Ostrvu postao gotovo sveopšti trend...

Ipak, najveći deo cele privlačnosti činio je specifičan odnos dvojice frontmena koji je od apsolutne privrženosti i razumevanja za svega par godine, najpre zahvaljujući Dohertyjevoj narkofiliji i pljačkanju stana Carla Barata, prešao gotovo u mržnju i nepodnošljivost. Uostalom drugi album The Libertines (2004) se uglavnom vrlo ogoljeno bavi upravo dokumentovanjem kraha tog prijateljstva.

Kada danas slušamo njihove nove bendove Dirty Pretty Things ili Babyshambles, tačno nam je jasno šta je ko od njih dvojice u autorskom smislu doprinosio bendu: Doherty poetiku i nonšalantnu raštimovanost, Barat preciznost i oštrinu.

Stvar je u tome da Time For Heroes (The Best Of Libertines) zvuči kao skup 13 nasumično odabranih pesama o kojima već dovoljno znamo. Skup koji bi bio jednako dobar da se na njemu nalaze The Good Old Days ili Music When The Lights Go Out ili bilo koja druga pesma.

Ma koliko se trudila da ovoj kompilaciji smislim svrhu, ne vidim drugu do božićne šoping groznice i objave da je sa Libertinesima stvarno gotovo. Za prave fanove i dalje će važiti LIBS 4EVA!

Video:

• Don't Look Back into the Sun
• Libertines live @ Jools Holland