PAUL WELLER
As Is Now
U suočavanju sa Wellerovom muzičkom zaostavštinom poređanom kroz žanrove/epohe (punk, new wave, folk, soul, funk) As Is Now uspeva da otkrije nešto o sebi do čega teško da bismo mogli da dođemo tako jednostavno: svojim sažetim stilom i troipominutnom formom pesama izbegao je onu čestu dosadu kojom odišu brojni albumi slavnih figura sa obezbeđenim životnim, zdravstvenim i penzionim osiguranjem (od Dylana do Costella, a YU/srpsku scenu da i ne pominjemo)
Tri decenije nakon objavljivanja
In The City, epohalnog debija grupe Jam, veoma zasebne i značajne tačke britanske punk i new wave sekcije,
Paul Weller dokazuje kako je još u stanju da baci rukavicu u lice dvostruko mlađoj konkurenciji (ovih dana štampa je preplavljena
njegovom izjavom, prilično čudnom, o mogućem nastupu sa Jamesom Bluntom) na vidno živahnoj britanskoj sceni.
Da je As Is Now mreža više stilskih asocijacija, naizgled nerazmrsivih a ipak ukomponovanih u neki viši smisao, ukazuje precizno izvedena kompozicija albuma: na nekim mestima (gitarsko-vokalna brijačina From The Floorboards Up) Weller izbacuje energično uzbuđenje kakvo je, pretpostavljam, moglo da se oseti samo u Londonu ‘77, na drugim (folk akustika na Fly Little Bird i The Start Of Forever) će nas podsetiti da nije prestao da razmišlja o formi (mada je kod ovakvih autora, da se prisetimo stare sporne podele, sadržaj uvek bio dominantan).
Možda zbog akademske sklonosti za kratkim kursom klasika britanskog rock ‘n’ rolla u 70-ak minuta (The Who, Kinks, Traffic), ali i posezanja za nadahnućem iz perioda američkih soul klasika diskografske kuće Motown, As Is Now nema u sebi ništa ni od pomodne pretencioznosti mnogih vanvremenskih autora kakav je, recimo, Bowie. Onima koji su slušali njegova poslednja izdanja Illumination (2002) i Studio 150 (2004) ovakva bojazan ne bi trebalo da bude strana.
Dragocene trenutke podsećanja na Jam period (’75-’82) kroz singlove Come On/Let's Go, From the Floor Boards Up i Paper Smile Weller ni stilski ne izdvaja kao posebne celine; oni se prirodno kombinuju sa kasnijim solo klasicima (Wild Wood – ’94. ili Stanley Road – ‘95).
Čini se da je Weller bio vođen jednom tipično modernom sklonošću da u susretu sa prošlošću proverava sopstveni odnos prema svetu i ličnoj karijeri te, poput
Springsteena, iznova postavlja pitanja o današnjim vrednostima. U osnovi ove sklonosti lako je otkriti opravdan skepticizam prema svakom žanrovskom određenju: žanr prečesto veruje da je našao definitivne odgovore i utvrdio apsolutne vrednosti.
Dakle, ako takvih odgovora i vrednosti nema, As Is Now u suočavanju sa Wellerovom muzičkom zaostavštinom poređanom kroz žanrove/epohe (punk, new wave, folk, soul, funk) uspeva da otkrije nešto o sebi do čega teško da bismo mogli da dođemo tako jednostavno: svojim sažetim stilom i troipominutnom formom pesama, on je, naslanjajući se doduše na mnogo šta pre njega, izbegao onu čestu dosadu kojom odišu brojni albumi slavnih figura sa obezbeđenim životnim, zdravstvenim i penzionim osiguranjem (od Dylana do Costella, a YU/srpsku scenu da i ne pominjemo) u jednoj stvarnoj i nemirnoj istoriji pop muzike.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.