Budućnost rock ‘n' rolla, Heroj radničke klase, Stadionski revolucionar, Boss ... samo su neke od titula koje su dodeljene Springsteenu tokom tri decenije njegove karijere, ali nijedna od njih nije uspela preterano precizno da definiše lik i delo ovog heroja.
Previše u prošlosti da bi svima bio budućnost, radničkog porekla i naglašene socijalne svesti ali i sa milionskim računima u banci, suviše sklon zaokretima unutar sopstvenog izraza da bi postao bezlični idol pop masa, definitivno najenergičniji stadionski umetnik 80-ih i sigurno jedini nosilac titule Boss, Springsteen je jednostavno uvek bio samo svoj.
Nakon tihog The Goast of Tom Joad (1995), Springsteen je na patriotskoj introperspektivi post-september-eleven Amerike na albumu Rising (2002) - praćen uvek za prašenje raspoloženim E-Street Bandom, plovio između dva pola svoje muzike: klasične brijačine-razbijačine i tihog poluakustičnog one-man-band zvuka.
Osim što je verovatno bio najiskreniji album u momentu kad iskrenost nije bila baš omiljena personality stavka u Americi, Rising je postao album, posle kog se Springsteen morao okrenuti od opšteg ka ličnom: velikim pesmama o tihim sudbinama američkih junaka i gubitnika, ispričanim na novom albumu Devil And Dust .
Ogoljenog zvuka, oslonjen na ubedljivi vokal, gitaru, usnu harmoniku. mandoline, pedal-steel gitaru, prateće vokale i diskretne bubnjeve, novi album predstavlja jednog novog Springsteena: propovednika koji drži propovedi zato što želi, a ne zato što mora.
Njegov vokal je glas koji šapuće i grmi o mrtvim đavolima u prašini, promašenim ljubavima, nesretnim ljubavnicima, sitnim kriminalcima, uličnim kurvama, poslednjim kaubojima američkog zapada... Muzika je tiha, ali ne i slaba: svaka pesme je potencijali soundtrack za imaginarni film na granici vesterna i noira.
Pevač je arhetipska figura, suprotnost onog sveštenika kog glumi Robert Mitchum u Noći lovca (Charles Laughton: The Night of the Hunter, 1955) , njegove ruke takođe nose tetovažu sa ispisanim love i hate , samo što one ne drže oružje već gitaru. Njegove propovedi ne sledi smrt nego život, pesme su konačni testament njegovih junaka, čudnih likova sa ruba, koje život nije ljuljao blagostanjem nego iskušenjem.
Devils And Dust je hronika Amerike koja je prešla na onu/svoju stranu mita, milionima kilometara daleko od one koju predstavlja George Bush & Comp. Brus Springsteen je sveštenik te i takve Amerike, čovek koji čuva ispovesti njenih poslednjih junaka, ispovesti pretvorene u muziku kojoj danas na tom listama nema ravnog pandana.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.