Bravo!

Da ima pravde u korumpiranoj indiekratiji, album kao što je Bravo! izazvao bi momentalnu pandemiju interesovanja. Ovako je debi stokholmskog dvojca (s pridruženim članovima) Friska Viljor osuđen da se, u najboljem slučaju, nađe na ponekoj listi najbolje čuvanih tajni tekuće godine, s tendencijom da se raširi za koji mesec. Vreme će, kao i uvek, sve pokazati, ali bila bi neizmerna šteta da ovakvo izdanje ostane nezapaženo.

Švedska je tradicionalno poznata kao zemlja istančanog ukusa kad je u pitanju indie umetnost u bilo kom obliku, mada današnji udarni produkti u muzičkom segmentu ne odslikavaju prepoznatljivu ingenioznost. Prepotentni Mando Diao, mekušci Shout Out Louds ili jednostavno užasni Peter Bjorn and John nisu najbolja slika i prilika trenutnog stanja švedske indie pop/rock kulture, jer se iza slabašne barijere popularnih krije pregršt manjih ali izuzetnih grupa koje grade najjaču evropsku kontinentalnu scenu na tom polju (Tiger Lou, Club 8, Logh, The Perishers...).

Friska Viljor je šarmantan pridošlica u bogatom svenska kampu, nastao iz sasvim trivijalnog razloga. Razočarani u nemogućnost ostvarivanja normalnih veza s lepšom polovinom, Daniel Johansson i Joakim Sveningsson su jedne večeri u baru, u druženju sa svojim ortakom Jackom Danielsom, odlučili da osnuju bend i nazovu ga po fudbalskom četvoroligašu za koji navijaju.

Jedini postulat na kome će se pakt zasnivati bio je jasan: nikada ne komponovati trezan! Verovatno je zbog toga Bravo! ispao emotivni antonim: dok tekstovi govore o bolnim trenucima kroz koje su prošli prethodnih godina, muzika je melodična, prodorna i poletna, i ne odaje utisak da su im na srcu ostali ikakvi ožiljci.

Švede u svom premijernom pokušaju deluju kao iskusni lisci koji poseduju uho za neverovatno zarazne melodije i velike himnične refrene u stilu Libertinesa ili Franza Ferdinanda, uz naginjanje ka artističkim sklopovima Arcade Firea, ludim potezima Modest Mousea, pa čak i Beirutovim balkanskim folk sazvučjima (naročito pesma I Gave My Life). Zapravo, Friska Viljor je karika koja je nedostajala, nastala spretnom simbiozom simpatičnog popa njihovog zemljaka Håkana Hellströma i sofisticiranog zvuka danskih indie rockera Figurines.

Konačan produkt je riznica vešto sklopljenih inteligentnih numera “lakših nota“ koje odišu klasičnim skandinavskim šmekom i hit potencijalom za više nego pristojan best-of. Bravo! je album koji vraća osmeh na lice i koji će uvodnu krilaticu “I want to show you how I feel good in every moment” do kraja opravdati.

Aranžiran tako da se, poput kompjuterskog virusa, infiltrira u memoriju već pri prvom slušanju, on je guilty pleasure koji se voli i na koji se ne želi ostati imun. Uostalom, dovoljno je čuti Oh Oh, Gold ili We Are Happy Now (koja je vesela verzija uvodne Shotgun Sister) i shvatiti o kakvom je materijalu reč.

Audio:

• We Are Happy Now
• Gold
• Oh Oh