Dosadna sonoterapija

Mesto: Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 22. oktobar, 18:00

Henkeov doprinos programu festivala se ogleda u raznim delatnostima: pored instalacije Cyclone čijom je premijerom festival i otvoren, par panela u kojima aktivno učestvuje, Henke na DP ’07 predstavlja svoj rad i kroz dva koncerta. Prvi od njih je bila izvedba muzike ambient/dub-techno projekta Monolake, koji se svakako najpre povezuje sa Henkeom, a drugi mlađi izdanak Henkeovih muzičkih opita - Layering Buddha.

Layering Buddha se zasniva na korišćenju loopova snimljenih sa FM3 Buddha Machine, izuzetno popularne lo-fi zvučne spravice, koja sadrži devet snimljenih ambijentalnih loopova tehnički slabog kvaliteta zvuka, nepromenljivih za krajnjeg korisnika.

Henke je, zahvaljujući vrhunskoj audio tehnologiji, posebnim postupcima iz tih izvornih loopova izvukao prethodno ljudskom uhu neprimetne zvučne detalje. Kasnije, prošle godine, Henke izdaje album Layering Buddha, sastavljen od niza ambijentalnih komada isključivo isklesanih iz zvučnog materijala poreklom iz FM3 Buddha Machine, a ove godine LB biva nagrađen i pohvaljen na više smotri elektronske umetnosti, kao i u raznim relevantnim magazinima.

Nema sumnje da je to uvelike uticalo da LB bude među najatraktivnijim (pored, naravno, crtaća i clubbinga) događajima ovogodišnjeg Dis-patcha - stotinak ljudi se u ponedeljak predveče (kakav termin za izlazak!) okupilo u CZKD-u. Konzumenti se, ubrzo po dolasku, smestiše u stolice raspoređene po koncentričnim krugovima sa centrom u Henkeovom laptopu, a spoljnim obodom sačinjenim iz osam grupa zvučnika, čekavši na Henkeov znak da se ugase svetla i mobilni telefoni, kako bi koncert mogao da počne.

U skoro mrklom mraku, koncert je - očekivano, ako se poznaju izvorni FM3 Buddha Machine loopovi - poglavito protekao u čistom, umilnom, katkad čak enoovskom ambientu bogatom bojama, teskturama i slojevima. Henke je, međutim, ostavljao najbolji dojam u trenucima kada je mir postajao ugrožen zloslutnijim prizvucima, kada je presecao takvu umirujuću sonoterapiju, bilo strašnim, disonantnim glasolikim zvučanjima, bilo iznenađujuće prirodnim, a ovde ipak stranim zvučanjima, nalik batu kiše.

Ipak, Layering Buddha se čini kao ambient koncert kome se teško može prišiti atribut izuzetnosti. Mada je Henke neosporno ispostavljao hipnotičan zvuk, uglavnom lagan i prijatan, a ređe teskoban, LB je, daleko od ikakve radikalnosti, prečesto zvučao dosadnjikavo.

LB je dodatno lakše problematizovati ukoliko su poznati kvaliteti loopova sa FM3 Buddha Machine, jer se tada prirodno nameće pomisao da su state-of-the-art tehnologija kojom je Henke raspolagao, i sami izvorni loopovi sasvim dovoljni za rad vrednosno blizak LB koncertu.

Povezano:

• Dis-patch Cinema: Mrak i oblina
• Mosz Showcase U memoriji semplera