I sve je bilo na svom mestu.
Devojčice su u prvim redovima, sa strane je i ekipa koja pijucka pivo i zabavlja se.
Pre
Stukinog nastupa emitovan je polusatni dokumentarac
Lost in Austin s njihove prošlogodišnje turneje po američkom jugu. Bilo je to glasno putovanje od Ostina preko pančevačke svadbe iz 70-ih do bekstejdža SKC-a i El Pasa 2007. Gledali smo kroz prozore
tajanstvenog voza, ispred nas je prašila lokomotiva na parni pogon, čiji se vagoni spajaju u gluvo doba na tamnim raskršćima, i s jednim pitanjem: Oh why I can't be like Andre Williams? – baš kako glasi naslov jedne Stukine pesme.
Na koncertu koji ni za tren nije gubio ritam ni emocionalni naboj, kao poseban detalj izdvaja se pevač sa stavom street-fight-man, dok bend prži do iznemoglosti.
Poenta njegovog skakanja, plesa, valjanja po bini ili pevanja u ležećem položaju na stomaku ne samo da je svedočanstvo o dobro izučenim lekcijama kod crne anakonde Andrea W, već i o tome da se svakodnevne frustracije ostave na ulazu, da se ludom, glasnom i kičastom zabavom – onim što tako prokletno nedostaje većini domaćih koncerata – napune baterije pozitivne energije.
Izvođenje posvete Kako lupa, trese, udara (jedine pesme na srpskom) iz filmske sage Kako je propao rokenrol pred kraj koncerta nije bilo plod sopstvenih nedostataka već demonstracija vanredne plemenitosti i stava: iako živi u zemlji s malo ritma & mnogo bluza, Stuka ta dva elementa može da dovede u savršen koncertni sklad/rif i potom da zauzme (upražnjeno) mesto s kojeg pogled ka ostatku sveta može biti usmeren samo ka dole.
Hallelujah!
A
Manisent i Mantalnost bi u nekoj normalnijoj situaciji (čitaj – zemlji sa zdravijom kulturnom politikom) bili savršen mejnstrim bend. Ni na njihovim koncertima ne manjka zabave.
Muzički, nastup ovog benda deluje kao kolaž sastavljen od provokacija, citata i spontanih ispada. Oni ponekad i na neočekivanim mestima posežu za domaćim nasleđem.
Pesma (tačnije tekst) Dodirni mi kolena grupe Zana u njihovom izvođenju postaje teenage punk himna o konformizmu.
„Šta ste se smorili, kao da ste došli na Manisent?“, uzvikuje pevač Tica i time, možda čak i nesvesno, priziva trenutak kada je rock muzika ovde imala neku oštricu (da li se još neko seća Caneta?). Detalji poput Ticinog petljanja u kabl i skakanja s gitarom u prve redove potvrđuju koliko oni zaista imaju želje i energije.
U jednom trenutku tokom nastupa videli smo ples-guranje-komunikaciju Tice s pevačem i gitaristom Repetitora, jednog drugog beogradskog benda koji je takođe imao svoje predstavljanje u okviru ovog serijala.
Nastup Manisent i Mentalnost i Stuke pokazao je i da Nova srpska scena, kao svest o nečemu svežem i uzbudljivom, ne postoji samo kao veštačka tvorevina, tek kao ideja među ljudima koji je organizuju ili promovišu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.