Ideja za ime benda nastala je u Čačku, kada smo ispred letnje bašte tamošnjeg bioskopa Sutjeska videli nekog pijanca kako komentariše koncert Legendi i izgovora: „Manisent, mani sentimentalnost i pređi na realnost“. Prvi EP koji smo izbacili zove se Pređi na realnost – baš zbog toga
Tri četvrtine MiM je iz Čačka, samo je Džoni iz Beograda. Prošle godine održali su tronedeljnu turneju po Nemačkoj, Tica je imao epizodnu ulogu u filmu Mi nismo anđeli 3, vlasnici su jednog EP-ja, i upravo su potpisali ugovor za Automatik za dva dugosvirajuća izdanja.
Nikola Rajović Džoni svira bubanj, perkusije i ostale udaraljke; Miloš Marković Felix je na basu, kontrabasu i ostalim basoidnim instrumentima; Aleksandar Radović Coa svira gitaru, bendžo, ukulele i ostale žicoidne i nežicoidne instrumente; najpoznatiji član, filmska zvezda u usponu Vladimir Tica svira gitaru, peva, vrišti i radi sve ostalo što bi jedan frontmen trebalo da radi.
Samouvereni i energični na bini i pomalo uzdržani u direktnom razgovoru… Pređite na realnost i upoznajte Manisent i Mentalnost.
POPBOKS: Kako je sve počelo?
Tica: Ja sam u jednom trenutku svirao s Felixom u bendu Diletanti, a sa Coom u grupi Hobi... Nekom prilikom sam pozajmio mini disc-recorder i sa Coom iz čiste dokolice intervjuisao ljude po pijaci. Svratili smo posle kod mene na kafu i spontano snimili pesmu Surla, koju Manisent i Mentalnost i danas sviraju. Tada smo skontali da tu nešto ima, ali nije bilo ideje da se napravi bend. Sve se ovo desilo 2001. godine. Tek smo se 2004. okupili, pretrpeli neke kadrovske promene, i sad nastupamo kao četvorka.
Coa: Nije da mi nismo sentimentalni...
Potpisali ste ugovor za debi album, čestitamo! Kad počinje snimanje, ko je producent, kad će izaći...
Tica: Hvala. Izdavačka kuća je Automatik Records, producent je Srđan Gojković Gile, snimanje počinje naredne nedelje, ugovor je potpisan na dva albuma. Gile je optimističan, misli da će se izdanje pojaviti na proleće, ja ne bih baš da obećam da će biti tada.
Kako će zvučati novi album, da li će biti nekih promena u zvuku u odnosu na prvi EP?
Coa: Zbog autorskog tj. umetničkog sujeverja ne želimo da pričamo o albumu koji je nastanku.
U redu, a kako biste opisali ovo što sada svirate?
Coa: Sviramo najgaražniji pop koji ste ikada čuli, drugim rečima to ne zvuči – to zveči.
O čemu govore tekstovi?
Coa: Pevamo o ljubavi, ups and downs, šta reći...
Koji autori su najviše uticali na vaše sazrevanje, domaći i strani?
Tica: Na mene je generalno najviše uticao naš novi talas.
Džoni: Pa da, tu su i bendovi iz 90-ih, prvo na šta sam ja otkinuo bila je Kazna za Uši. Oni su pobedom na Zaječarskoj gitarijadi prekinuli dugogodišnju vladavinu hard-rock bendova.
Coa: Na svetskoj sceni se baš početkom 90-ih s Nirvanom desio revival gitarskih bendova... Tada su nekako u prvi plan izbili i Peppersi.
Tica: Mi smo ti sonikjutovci, drogeraši i strip crtači (smeh).
Džoni: Posle one prve generacije gradskih bendova, Discipline Kičme i Partibrejkersa, na početku 90-ih scena je po meni bila jako kvalitetna. Meni je br. 1 bend iz tog vremena Presing. Zahvaljujući njima, nastali su i neki drugi bendovi, a slavu koja je njima pripadala danas imaju Darkwood Dub i Kanda, Kodža i Nebojša.
U to vreme je svirao i jako dobar bend iz Jagodine Crni Lilihip.
Tica: Da, to je čudo od benda.
Coa: Meni su oni bili bolji od Presinga, prvi album Presinga nije mi ništa posebno.
Tica: Dobar je taj album, ali se meni više sviđala KZU, to mi je bilo seča vena, ono „koljem kevu, dođi na večeru“...
Felixe?
Felix: Slažem se s kolegama iz benda.
Tica: Meni je novi talas bitan i kao pokret, i kod nas i u svetu, i tu ne odvajam gitarske bendove od elektronskih, ja volim podjednako i Devo i Gang Of Four. U tom smislu me ne bi čudilo da sutra ubacimo u bend čoveka sa samplerom...
Felix: Recimo, kompilacija Artistička radna akcija, koja je okupila mnogo bendova, većina kasnije nije ni izdala album, bili su zastupljeni različiti žanrovi, a sve je opet moglo da se svrsta u beogradski new wave zvuk. Mislim da bi bilo dobro da se i sad pojavi slična kompilacija.
Tica: Zaboravio sam da pomenem i vinkovačku scenu: Messersmith, Majke... To mi se isto sviđa.
Koji su vam omiljeni mladi bendovi, generacijski?
Tica: Mi smo ortaci i intenzivno se družimo sa Poliester Shockom, Eektrolastom, Repetitorom, Kršom...
Da li mislite da je vakuum iz poslednjih šest-sedam godina, pre pojave poslednje generacije novih bendova, zapravo prouzrokovan nedostatkom jakih autora? Možda nije bilo pesama koje bi napravile proboj?
Coa: Uglavnom su nastajali bendovi koji su usko žanrovski profilisani: strogo heavy metal, strogo hard core... a zapravo je sve unutar toga ustajalo i ništa se ne menja.
Felix: Problem koji trenutno imaju mladi bendovi je diskontinuitet, oni nemaju na koga da se oslone, niti imaju podršku medija, malo je mesta gde se može svirati, nema ko da pokriva to što se dešava. Verujem da je, recimo, KKN-u bilo lakše kada su počinjali, postojale su već neke grupe koje su svirale i postale relativno poznate, emisije na televiziji... Mlađe generacije slabije slušaju domaću muziku, na to je verovatno uticao i MTV... Upravo zbog vakuuma koji smo pomenuli sadašnje mlade grupe nemaju na koga da se oslone, DLM je, recimo, kada je počinjao, mogao da se osloni na Disciplinu Kičme...
Tica: Meni je super fenomen ova domaća hip-hop scena: Ajs Nigrutin, Bad Copy... Bio sam na Marčelovom koncertu u Domu omladine: dobro organizovano, dobro odsvirano, energija i 800 prodatih karata, ali 800 karata koje vrište i skaču. Kad me pitaju koji ti je najbolji prošlogodišnji domaći koncert, ja kažem – Marčelo, svaka mu čast.
Pitanje za Ticu: kako si se proveo na snimanju Anđela 3?
Tica: Super sam se proveo, lepo iskustvo, uzeo sam keš, kupio novu đitru...
Kako je uopšte došlo do toga da te pozovu?
Tica: Otišao sam na koncert Super s Karamelom i Euforije, bio sam nešto slomljen, kao „dotakao sam dno života“, još sam se nešto iznervirao na ulazu... Sišao sam, video Danila iz Elektrolaste i krenuo da užickam od njega 100 kinti za pivo, u tom trenutku me Goca (pevačica Super s Karamelom) izvlači na stejdž, i mi tu kao đuskamo, a ja bih se, ono, najradije ubio, ali moram sad to da ispratim, nije u redu... Čim mi je okrenula leđa, ja sam iskoristio priliku i skočio stage diving u publiku. Prisutni Srđan Dragojević je to snimio, upoznali smo se, pitao me je da li želim da glumim u filmu, i to je to.
I? Film ti se sviđa?
Tica: Pa... simpa je.
Coa: Meni se sviđa više od drugog dela.
Džoni: Meni se ne sviđa, Ticina uloga je epizodna, i bez obzira na to što smo zajedno u grupi, on je meni jedina svetla tačka, kakav je u prirodi – takav je i na filmu. To mi se svidelo, nema razlike.
Mislite li da bi bilo bolje da se u filmu našao pravi bend umesto imaginarnog? Svi bi imali koristi od toga: film bi mogao da se promoviše kroz soundtrack, pa i koncerte, a bendovi obrnuto – kroz bioskope...
Felix: Kao što je bio Dečko koji obećava.
Coa: Ili Kako je propao rock’n’roll.
Felix: Jeste, u tom smislu film stvarno nije uspeo.
Tica: Sve je to deo jedne opšte kurcobolje koja vlada u Srbiji.
Šta trenutno čitate?
Tica: Kako je bio rokenrol Branka Vukojevića, super je.
Džoni: Ja sam trenutno malo u religiji, pa volim da čitam takve knjige. Trenutno je to Bog i rock’n’roll, autor je čovek koji je odrastao s generacijom muzičara našeg novog talasa, ne mogu sad u trenutku da se setim kako se zove.
Felix: Čitam zbirku pripovedaka savremenih pisaca s engleskog govornog područja, između ostalih tu su Nick Hornby, Irving Welsh...
Coa: Dve poslednje knjige koje sam pročitao su Jim Thomson – The Killer Inside Me i francuski pisac Frederic Beigbede 399 dinara. Prva ulazi u pet mojih omiljenih, a tu su još knjiga koja govori o Drugom svetskom ratu s fokusom na bombardovanje Drezdena – Klanica 5, Dama s kamelijama i Faust.
Utisci s turneje po Nemačkoj?
Džoni: Odlična oprema i organizacija.
Tica: I bendovi koji su lošiji od naših.
Koliko je to trajalo?
Tica: Dvadeset dana, deset certova u osam gradova: Hale, Lajpcig, dve berlinske svirke, Badel, Hamburg, Frankfurt, Majnc, Kemnic (bivši Karl Marks Stad), obišli smo celu Nemačku. U Lajpcigu smo svirali s najtraljavijim crust-punk bendom na svetu, ali oprema koju poseduju bolja je od opreme KKN-a. U pitanju su, inače, klubovi koji primaju 200-300 ljudi. Berlin je na mene ostavio najjači utisak. Publika je super reagovala u svim gradovima, potpuno drugačija situacija nego u Srbiji, publika je posvećenija na koncertima, a taj feedback je naravno uticao i na nas i našu svirku.
U Nemačku smo otišli s novim bubnjarom, koji je s nama imao ukupno pet proba i jednu svirku, a vratili se kao prava prekaljena banda koja svira godinama. Shvatili smo koliko turneje, odnosno svirke u kontinuitetu, znače bendu: jedan koncert – 20 proba. U Berlinu nas je startovala devojka koja radi produkciju koncerata istočnoevropskih bendova, zainteresovana je da nam organizuje nove nastupe, čekamo album, pa se vraćamo tamo. Cela turneja je snimljena, uskoro će ceo video-materijal biti pretočen u dokumentarac.
Najbolji koncert na kom ste bili u poslednjih šest meseci, domaći i strani?
Tica: Prvi koncert Jarbola u SKC-u i Scissor Sisters na Exitu.
Felix: Let 3 na Akademiji.
Coa: Manisent i Mentalnost u Starčevu. To nam je najbolji koncert u poslednjih godinu dana.
Džoni: Inače dosta sviramo po Srbiji i jako smo zadovoljni posetom, ljudi lepo reaguju, bez obzira na to što nismo toliko poznati.
Šta se trenutno nalazi na play-listama vaših mp3 plejera?
Tica: Ja sam otkrio Talkin Headse i samo njih slušam ovih dana.
Džoni: Meni je trenutno omiljeni bend Green Day.
Felix: Ja slušam radio, trenutno sam bez kompa, kada ga nabavim, ubaciću sve u play-listu i uključiti shuffle – kao dok sam slušao radio.
Coa: Slušam Muse, oni su super, pogotovo uživo, Arctic Monkeys i Placebo.
Hipotetička situacija: pozvani ste da svirate na proslavi tzv. Srpske nove godine, koja se već desila pre mesec i po dana, lista izvođača je ista, plus vi, naravno. Vaš odgovor je...?
Tica: Zavisi koliko para ponude.
Džoni: Moj stav je da nikada ne bih svirao ni za jednu političku partiju. Iskreno sam razočaran tzv. promenama posle 5. oktobra, mislio sam da će se poboljšati situacija na domaćoj sceni, posebno za mlade bendove. Međutim, desilo se upravo suprotno – kao da je neko lupio šakom o sto i rekao: „Nema više rock’n’rolla u ovoj zemlji“. Neke domaće grupe su svirale za dve-tri različite političke opcije, što je meni nezamislivo – verovatno bi trebalo da se priklonim nekoj stranci ako želim uopšte da malo više sviram.
Da li će publika nekog od njih na neki način kazniti?
Tica: Svi znaju šta se desilo sa albumima Kazne za Uši i Električnog Orgazma koji su izašli za City Records – oni praktično ne postoje. Ti bendovi su u tom momentu pukli. Orgazam je stvarno ogroman bend, oni su napravili pun krug: od Paket aranžmana, kada su bili skoro nepoznati, do u ovom trenutku grupe koja praktično svira u istim prostorima kao i Manisent i Mentalnost. Električni Orgazam je sa albumom koji je izdat za City Records pao jako nisko. A Partibrejkersi, koji to nisu uradili, ostali su žive legende. Tako da bendove koji su svirali na pomenutoj manifestaciji to može mnogo da košta.
Komentari
-
Cvele (gost)
| 05.11.2007. 23.41.07
Momci svaka cast,slucajno sam saznao za vas ali nikad nisa cuo vasu muziku ovaj interjvu me je inspirisao da vas pozdravim narocito Dzonija sa kojim imam isti ukus po pitanju knjiga i muzike.Pozdrav svima i samo napred!Cvele (ex-ruzno pace nis )
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.