Odlična ploča benda koji je uspeo da izraste iz komercijalnog gnojiva jednog efemernog žanra. Štaviše, sa ovim album Deftonesi dostižu kontinuitet kojim se nameću kao jedan od zanimljivih savremenih visokotiražnih grupa
Kada se nu metal stišao kao komercijalna epidemija, od celog talasa ostala su četiri benda za pamćenje – Korn kao rodonačelnici i respektabilni dinosaurusi, bespovratno izgubljeni posle smrti žanra, nešto kao
Iron Maiden nu metala;
System of a Down kao Dead Kennedys celog žanra – sastav sa komplikovanom političkom agendom i podrškom Ricka Rubina koji zaslužuje da opstane; Sliknot – najenergičniji bend sa istinski potentnom ikonografijom i zastrašujućom muzikom, Black Sabbath ovog pravca; i
Deftones, ako ne My Bloody Valentine celog pravca a onda Lush, nesporni artistički autoriteti koji su imali sposobnost da proizvodu neodoljivi hit ali i da puste drone pop pesmu
Minerva kao singl.
Uprkos svojeglavosti, publika nikad nije napustila Deftonese, i oni su se uz Slipknot i System of a Down održali i kao respektabilna komercijalna sila i posle diskografske smrti žanra.
Nu metal su obeležili producenti, pre svih Ross Robinson koji je osmislio čitav stav bendova, a zatim i veteran Terry Date koji je svoju bogatu metal zaostavštinu rada sa grupama poput Pantere iskoristio da bi definisao zvuk nu metal gitara. Nu metal bendovima su tradicionalno priskakali u pomoć i producenti veterani. Pored Ricka Rubina koji je bio pastir SOAD, a radio je i Slipknot, u nu metal su zagazili i Brendan O’Brien (
Pearl Jam) i Michael Beinhorn (Soundgarden, Hole) koji su potpisali dve najzrelije ploče Korna.
Ipak, na novoj ploči, Deftones gledaju najdalje u prošlost, angažujući Boba Ezrina, starog saradnika
Lou Reeda koji je u poslednje vreme itekako radio na savremenim pločama. Njegovi najveći recentni uspesi su industrial remek-delo Alice Coopera
Brutal Planet u kome višestruko nadmašuje Marilyn Mansona, i rad na sequencingu
Nine inch Nails magnum opusa
Fragile.
Posle otpuštanja Dan the Automatora sa rada na Saturday Night Wrist, Ezrin pruža Deftonesima sigurnost i zrelost. Posle atmosferičnosti, ubitačnosti i snažne kaloričnosti koju im je dao Terry Date, Ezrin ih je disciplinovao, uredio i razgovetnije izmiksovao. Na Saturday Night Wrist Deftones su zadržali svoj razbarušeni stil, ali su daleko razgovetniji u svom iskazu nego pre.
Kada je pesma slatkiš poput Cherry Waves, Ezrin uspeva da je izgura do zvuka izgubljenog snimka Smashing Pumpkinsa. A opet, ne izneverava haotičnost Deftonesa u singlu Hole in the Earth koji je lako mogao skliznuti u jeftinu sentimentalnost. A nije.
Kada u pesmi
Mein gostuje Serj Tankian iz System of a Down, ta epizodna uloga ne zvuči jeftino. Kada u numeri
Pink Cellphone, Deftonesi pokušavaju da kanališu svoju ljubav prema
Depeche Mode (pokazanu i kroz obradu
To Have and to Hold) i vokalnim semplovima na tragu
The Knife i
Peaches, on čuva njihov identitet. Rečju, Ezrin pruža Deftonesma sve ono što iskusan, racionalan i ekonomičan producent može da pruži iracionalnom, digresivnom i ambicioznom bendu.
Iako ni Ezrin nije uspeo da privoli Deftonese na klasičnu strukturu pesama, barem je uspeo da svaku pojedinačno, ma koliko asimetrična bila, ipak učini celinom za sebe i korisnom puzlom u sklapanju slagalice zvane Saturday Night Wrist. Kad je reč o zvuku, Deftonesi zvuče još ubitačnije nego pre jer je sonični udar precizniji i naštimovaniji nego u vreme kada su radili su Dateom. Možda nova ploča zvuči smanjeno u odnosu na one koje je radio Date, ali je baš zbog toga oštrija.
Vokali China Morena zvuče zrelije i potpuno kontrolisano, i on sada već maestralno manipuliše izlivima nežnosti i napadima besa. Dok su smene nežnosti i besa ranije često delovale kao strah od popa, na Saturday Night Wrist se prepoznaje jasna namera. Cherry Waves i Xerces najbolje pokazuju Morenov sazreli pevački izraz.
Pre nekoliko godina je jedna moja prijateljica, koja inače sluša Tindersticks, kod mene videla disk Deftonesa, njoj potpuno nepoznate grupe. Javila mi se posle par dana i ispričala mi kako je sanjala da po gradu traži album Deftonesa ubeđena da je to neki neviđeno dobar album. Saturday Night Wrist je ploča koja se kandiduje da bude album iz tog sna. Mada i dalje nije za nju.
Komentari
-
milan (gost)
| 29.05.2008. 17.10.42
istina je izgovorena..ali..previse team sleep za deftones-e
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.