Somewhere, not so long ago.....
- Braćo i sestre, teška su vremena pred nama. Ne čuje se više zvuk gneva pravednoga. Gitare su zamukle. Heroji iz davnina su se povukli ili su predmet podsmeha. Pogledajte šta radi brat Ozzy... Omladina koja tvrdi da sledi put otaca samo se podsmeva našem pokretu. Nema ničeg metalnog u njima. Krti su i savitljivi, prašina će ih prekriti pre nego što se formiraju. Ima li nade za nas? Šta kažu mudraci i knjige stare?
Utom se začu provala oblaka i brze munje zaparaše nebo, prekriveno mesečinom..
- Ima nade. Sinovi Kavkaza će doći, tako je zapisano. Doneće gnev pravedni, gitare teške, zvuk svojih krajeva i predaka, doneće melodiju, sa svetim urlikom spojenim... Tamo gde se nasukala barka Nojeva, na tajanstvenom Istoku, njihovi će potomci ustati...
I munje još jednom zaparaše nebo, dok su se u daljini čuli vukovi. Nada je rođena.
Da,
System o A Down su se vratili kako su i obećali. U proleće prošle godine su objavili
Mezmerize, prvi deo celine koja se sada završava. I dalje su, a treba se nadati da će tako i ostati, žestoki, rafalni kad zatreba, puni besa koji prosto vapi da mu se pridružimo i zaurlamo. Barem mi u Srbiji imamo potrebu za tim. Kupite zato ovaj disk ili pozajmite, daće vam inspiraciju za celu ovu godinu. Možda i duže.
Ali, SOAD imaju i sposobnost da isporuče, kao od šale, mnoštvo melodija, malih zvučnih bisera, unutar skoro svake pesme. Mnogi bendovi bi plakali za tim detaljima od kojih bi napravili cele albume. Opet, ne mogu da zamislim SOAD kako jednog dana sviraju pop: možda tek neki world-music. Naime, neke strane kolege primećuju muziku Balkana u njihovim pesmama i ima istine u tome. Na kraju, neki muzički motivi su bliski svim narodima Istoka.
U dvoboju Mesmerize : Hypnotize pobedu odnosi potonji. Raznovrsniji je i pesme su jednostavno još bolje. Svaki nivo je podignut stepenicu više, i teško je zamisliti nešto bolje od SOAD u budućnosti.
Album otvara numera Attack, i SOAD nas već od starta ne štede, toliko da ćete propustiti jednu prelepu gitarsku deonicu na sredini pesme. Tu su i ostale odlike njihovog zvuka: nagle promene tempa, menjanje glasova na relaciji Serj/Daron, pompeznost.
Udarne pesme: naslovna Hypnotize je jelo sa svim prilozima, i nekome ko nikada nije čuo ništa od SOAD bih preporučio baš to kao idelanu pesmu za upoznavanje sa gradivom; pristalice stare dobre thrash-speed estetike naći će svojih 3:36 minuta u pesmi Tentative, ali će ih zbuniti ženski vokal na sredini pesme (začudo – pristaje, a i kratko traje); pojanje na početku Holy Mountain zvuči kao najava neizbežne apokalipse; Vicinity of Obscenity deluje kao vrhunska parodija sa rusko-disko zezalicama; a tu je odjavna Soldier Side sa dirljivom temom.
Ostatak HM/Hard-rock scene je ovim albumom praktično izbrisan. SOAD su postali veći od žanra kome navodno pripadaju. Zato nam za kaznu opet dolaze Deep Purple: uskraćeni za pravu stvar, znamo da nešto bliže našim srcima i dušama ne pohodi ove krajeve. Gnev izdanih predaka će još dugo vladati na ovim teritorijama...
...Dok su se vrata zatvarala, kiša je prestala, munje su utihnule. Prisutni su se mogli zakleti da su čuli odjek gitara. Predznak dobrih vremena?
Time will tell, my son.
Komentari