Bekstvo iz Logora 14

(Dereta)



„Zatvorenici moraju da prebace zadatu dnevnu normu.“ – tako glasi sedmi od deset zakona Logora 14; a ubrzo sledi i pojašnjenje „ ispuniti radnu normu znači očistiti se od greha, kao i nadoknaditi državi za oproštaj koji je pokazala.“ Ovim je već na ovitku knjige potcrtana apsurdistička priroda severnokorejskog političkog sistema, čija istrajnost, kako se to barem naoko čini, u velikoj meri počiva na strahu i surovosti prema potčinjenima i manje srećnima. A dokumentaristička proza Bekstvo iz Logora 14 (u izdanju Derete i u prevodu Ljubice Milutinović) u žižu stavlja nesvakidašnju sudbinu mladog Šin Dong-hjaka (na fotografiji iznad zajedno sa autorom knjige), jedinog begunca iz zloglasnih severnokorejskih kazamata, a koji je i rođen i čitav dotadašnji vek proveo unutar logora.

Mada je nerećni fatum Šin Dong-hjaka (rođen u logoru kao dete iz dirigovanog i od strane uprave logora utanačenog braka dvoje logoraša koje se nisu ranije poznavali) sam po sebi dovoljan za uzbudljivu i sadržajnu prozu, autor Bekstva iz Logora 14, publicista i novinar Blaine Harden, ovde se, sasvim očekivano, opredelio da Šinova zla sudba posluži kao snažan zamajac za osvrt na šire prilike vazda mistične i nesaznatljive Severne Koreje. Otud je u svakom od poglavlja kojima se prati Šinov put ka varljivoj slobodi izložen i prikaz prilika i mimo ograde najzloglasnijeg od svih tamošnjih logora za političke neprijatelje i ine sumnjive i remetilačke elemente.

Hardena valja pohvaliti što se, zahvaljujući pre svega umerenom stavu i staloženom izlaganju, zadržava za ovu stranu ostrašćene propagande, te bezmalo sva njegova kontekstualna pojašnjenja ostaju upravo to, tek u par sramežljivih naznaka ostavljajući utisak  paternalističkog zanosa nad onim što je anglosaksonskom rezonu teško da pojmi. Šta više, moglo bi se ovde ustvrditi da je jedan od najjačih aduta ove dokumentarističke proze upravo autorova razložnost kojom pristupa temi koja, iz ovih ili onih razloga, većini bez sličnog iskustva ostavlja utisak apstrakcije u koju i nije tako lako poverovati; najbolje stranice Bekstva iz Logora 14 zapravo i nastaju iz te efektne kolizije preglednog publicističkog stila mirnog ritma i suštinske uzbudljivosti priče o detaljima Šinovog odrastanja u ekstremnim neuslovima i njegovom bekstvu i dugom putu ka stvarnoj slobodi i tela i duha.

Bekstvo iz Logora 14 osnaženo je značajnim brojem faktografskih eksplipacija, koji, srećom, u krajnjem zbiru, ne bacaju u zasenak samu priču o nesvakidašnjoj hrabrosti i naknadnoj evoluciji jednog pritajenog, a duboko u biti nemirnog duha.  U tom smislu, ukoliko čitalac već na početku pristane na ono što bismo mogli označiti kao neizbežne, pa i poželjne uslovnoosti podžanra dokumentarističke proze (deskriptivnost, tehnika prepričavanja, odmorišta unutar osnovne priče zarad pružanja za kontekst neophodnih činjenica...), nema sumnje da će biti zadovoljan predočenim između korica ovog za našu knjižarsku ponudu svakako atipičnog štiva.