Tesla već decenijama inspiriše romanopisce. O njemu su pisali Wells, Priest, Pištalo, Skrobonja... Najpoznatiji Srbin je nedavno postao, verovali ili ne, protagonista i jednog ljubavnog romana.
(Smart studio, 2013)
Ana Atanasković prisutna je na domaćoj književnoj sceni već osam godina i do sada je publikovala jednu zbirku priča (Beogradska majske priče, 2006) i dva romana (Duet duša, 2007; Jelena Anžujska, 2008). Na svom trećem romanu radila je punih pet godina, a istraživanje ju je, pored nezaobilazne posete Teslinom muzeju u Beogradu, odveo do Njujorka, Vašingtona i Rima.
Priča romana je data kroz „dnevničke zapise“ Katharine Johnson, Njujorčanke čiji odnos sa Teslom već dugo intrigira one koji se bave biografijom čuvenog naučnika. Koristeći se istorijskom građom ali i maštom, Ana Atanasković u svom romanu obuhvata gotovo pola veka – od vremena neposredno pre Katharinine udaje, kada joj je bilo svega dvadeset godina (1875), preko prvog susreta sa Teslom (1893), pa sve do konačnog rastanka (1924). Uvodni deo opisuje prve dve decenije Katharininog braka sa pesnikom Robertom Underwoodom Johnsonom, monotoniju njihovog ušuškanog života, njujorški crème de la crème, kao i brojna putovanja i poznanstva Johnsonovih sa slavnim umetnicima i naučnicima tog vremena. Vatra se razbuktava kada u život junakinje stupi „čarobnjak“ iz Smiljana. Ona tada postaje u potpunosti opsednuta Teslinom markantnom pojavom, njegovim „kraljevskim držanjem“ i „prefinjenom elegancijom“. Rastrzana između odanosti i strasti, Katharina pronalazi utehu u živopisnim fantazijama koje u njoj bude do tada potisnutu seksualnost. Granice između realnog i oniričnog sveta se brišu u trenutku kada snove gospođe Johnson počne da pohodi Tesla... I dok se u snovima njihovo spajanje ispoljava kao orgazmični grč, na javi ono prerasta u čednu simbiozu dve srodne duše željne ljubavi.
Naravno, treba imati u vidu da je roman poput ovog gotovo isključivo namenjen damama, posvećenim poklonicama književnih romansi, ali to je, uostalom, od samog početka i bio autorkin naum. Za pohvalu je što Ana Atanasković do svog cilja stiže dostojanstveno, uglavnom vešto izbegavajući mulj preteranog sentimentalizma u koji se tako često zaglibe pisci koji stvaraju u okirima ljubavnog žanra. Ako se tome doda stil na kome mogu da joj pozavide mnoge konkurentkinje, Ana Atansaković se bez mnogo premišljanja može uvrstiti među zanimljivija „ženska pera“ u trenutnoj ponudi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.