Recto Verso

(Sony)


What's a Girl to Do?, zapitala se naglas na svom prvom albumu Bat for Lashes. Posve slučajno pred istom mozgalicom našla se i Zaz, nezaobilazni zajednički sadržatelj i krajnje oprečnih ukusa. Samo je ne toliko izražena prijemčljivost francuskog jezika stala na put njenom instant-klasiku Je Veux da stane rame uz rame sa nezaobilaznom Rollin' in the Deep Adelle kada je reč o omiljenom oglednom primeru učesnika muzičkih takmičenja širom Evrope; ipak, milioni  mobitela su pre par leta zvonili na note nove francuske šansone, a sada je došao trenutak da i Zaz pokuša da razreši zagonetku zvanu drugi album. Zdravorazumski i nimalo neočekivano, Zaz se opredelila za zicer-siguran potez, te je Recto Verso i sročen i u delo sproveden kao dosledna varijacija na predočeno na prethodnom izdanju.

Zapravo, veoma bi bilo lako upariti pesme sa prethodnog sa njihovim odjecima i prepakivanjima na ovom albumu, a dobra vest je što Zaz to nije ni pokušala da to zatomi aranžersko-produkcionim začkoljicama i ukrasima. Odani ljubitelji nove šansone u viđenju i izvođenju Zaz ovde će svakako biti svoji na svome – ima tu šarmantnih brzalica (Comme Ci, Comme Ca), malo zauzdane sete (La Lessive i Si Je Perds), razdraganih trenutaka čistokrvnog devojačkog popa (početna On Ira i Cette Journee), poletnih sing-along trenutaka (Nous Debout), starovremenskih šansona (J'ai Tant Escamote), tipskog gypsy swinga novijeg kova (Toujours i Oublie Loulou), malo ovovremenskog ogoljenog piano popa (Si), snenog tanga (La Lune)... Ipak mora se, poštenja i preciznosti radi, istaći da je u produkcijskom smislu zvuk na ovom izdanju sročenom u slavu srednjačenja, sigurnih poteza i upotrebljivosti kao polaznog imperativa, primetno puniji nego na prethodnom izdanju panevropski omiljene Zaz.

I, baš kao i prethodnog puta, Zaz najzanimljivije i najubedljivije zvuči kada sebi dopusti da se za koju jotu približi tami i za koju nijansu mračnijem izrazu (kao što je to u slučaj sa pomenutim La Lessive i Si Je Perds), i to je možda najlogičniji put kojim bi ova šansonjerka mogla da krene čim dodatno ojača svoje zvezdane pozicije. Niko ne mora, a ni ne može danužno srlja put prevratničkih zahvata ili istraživanja novih mogućnosti unutar samozadatog, pominjanoj Bat for Lashes je to pošlo za rukom, Zaz se, čini se, na Recto Verso, svesno uzdržala od takvih poteza, ipak stvorivši album koji se lako konzumira sve i ako se čovek nađe u situaciji da je primoran da to čini.