(Parlophone)
Indie pop princeza lagano ali postojano širi granice svog zvučnog kraljevstva, dokazujući dve stvari: da i sveprožimajuća tuga može biti ekvivalent lepote, i da Thom Yorke retko kad omane u proceni
Nekada je tako malo potrebno da se očara svet (ili barem njegov znatiželjniji deo), ali to nije slučaj sa Natashom Khan, alijas Bat for Lashes. Ona poseduje devojačku naivnost, egzotično poreklo (otac joj je iz Pakistana), zatim preporuke Thoma Yorka, i naravno, neporecivi talenat i verziranost glede pop-istorije. Sve u svemu, i ne tako malo.
Prethodnim albumom Fur and Gold privukla je pažnju važnih imena savremene rock i alternativne scene, pokazavši da je spoj nepatvorenog indie sentimenta sa uglađenom pop-formom ipak moguć. I veoma poželjan. Čak ni zlonamernici nisu uspeli da smisle ništa opakije od brzopoteznog nadimka – Bjork koja peva na manje iritantan način.
Poređenje sa Bjork je sasvim opravdano ako se uzme u obzir zajednička opsednutost svetom teže vidljivog, predelima izmenjene percepcije i fantazmagoričnih, bajkolikih vizija. To je slučaj i na ovom albumu.
Osim toga, Two Suns, negujući pelcer Scotta Walkera (koji gostuje na albumu u završnoj beketovskoj minijaturi The Big Sleep) jeste konceptualno ostvarenje. I to po dve osnove. Natasha Khan album objašnjava kao ogled na temu dualiteta – svetlo i tama, ljubav i gubitak, dvoje ljubavnika, dve planete koje se privlače i odbijaju, a čine celinu, dve strane ličnosti. Upravo ovo poslednje predstavlja i drugi koncept – Natasha Khan u priču uvodi svoj alter-ego, plavokosu femme fatale Pearl.
Pearl je vladarka pejzaža opisanih na Two Suns, ali zamešateljstva po pitanju željenih identiterta Natashe Khan u ovoj epizodi ogroman deo publike neće ni biti svestan. Kao prvo, njena lirika/poetika najčešće deluje previše hermetično/apstraktno i neretko je od efemernog značaja za ukupan utisak koji njena muzika ostavlja. Kao drugo i mnogo značajnije, Two Suns uspeva da se nametne kao kvalitetno izdanje vredno pažnje i bez postmodernih začkoljica tog tipa.
Na planu pojedičanih numera, Natasha Khan (kojoj kao producent pomaže bivši DJ David Costen) nudi bogat meni zasnovan na izuzetnom iščitavanju raznorodnih a odličnih uticaja. Na primer, aktuelni singl Daniel predstavlja kopču sa prethodnim izdanjem pružajući još jedan naklon nasleđu ekipe Black Box Recorder. U ovoj neobičnoj mešavini udaljenih odjeka, nežnih gudača, sanjivog vokala i suzdržanih plesnih ritmova Natasha Khan piše pop-esej o idolopoklonstvu (sudeći po pratećem promo-materijalu) za predmet obožavanja izabravši glavnog junaka filmskog hita Karate Kid.
Za odraz poštovanja Sari Nixey se nađe mesta i kasnije u zavodljivoj Good Love, ali veći deo albuma Natasha Khan provodi u zvučno-idejnim predelima koji decenijama već naseljavaju dive kabaretskog popa Kate Bush (očito već u početnoj, silovitoj pop-hipnozi Glass i/ili poput kristala krhkoj odi potrazi za vlastitim odrazom u liku drugog Moon and Moon) i Tori Amos (u Traveling Woman i Siren Song).
Mogući utisak uniformnosti i repetitivnosti je sprečen diskretnim inovacijama i intervencijama, te Sleep Alone donosi spoj eteričnog popa Mylene Farmer i produkcijskih rešenja tipičnih za The Knife/Fever Ray. Peace of Mind nudi nenadan predah uz cajun zvuk i gospel hor sjedinjene sa potmulim perkusijama, dok Two Planets predstavlja okrepljujući predah na zvučnoj svemirskoj stanici dvojca Underworld.
Priča o mnoštvu jasno naglašenih uzora ne bi nikako da zamagli fakat koji se ubrzo nametne kao aksiom – Two Suns je sve to, zbirka nadahnuća i posveta, ali i samosvojan, odličan album u slavu onirizma i varljive lepote koja ipak još pulsira ispod milenijumskih naslaga prljavštine, izopačenosti i rugobe ovog našeg, recimo realnog sveta.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
ih (gost)
| 22.04.2009. 14.03.14
Natasha lutko moja....vizuelni i audio ugodjaj
-
jole (gost)
| 22.04.2009. 14.11.47
ista lilly
-
Yvonne (gost)
| 22.04.2009. 17.11.55
Daniel je Black Box Recorder kao sto sam ja Kleopatra. Zapravo, blize sam ja Kleopatri. Cista Kate Bush u pokusaju. Album bled, prvi daleko bolji. Recenzija jos bledja.
-
ime (gost)
| 22.04.2009. 20.01.56
hehehe, i natasha i lily objavljuju za istu izdavacku kucu. LOL!
gotivne su mi obe!
-
uh... (gost)
| 23.04.2009. 01.50.21
...ljepotica krasnaja! :)
-
DADAISTA (gost)
| 23.04.2009. 07.50.51
Za sada sam se upoznao samo sa singlom DANIEL i oduševljen sam. Spot je čista desetka. Pesma je posvećena Danielu LaRussu, glavnom liku iz filma Karate Kid, koga je Nataša obožavala u mladosti, pa eto spone sa hitom BBR posvećenom Andrewu Rigleyu. Heroji iz mladosti uskrsnite!
-
dusan (gost)
| 23.04.2009. 08.42.42
Ne razumem zasto se svako mlado zensko celjade iz Velike Britanije i sire koje propeva uporedjuje sa Kate Bush. Bat for lashes nema nikakve ama bas nikakve veze sa Kate Bush.
-
... (gost)
| 23.04.2009. 10.07.31
Daniel uopste nije posvecena "glavnom liku iz Karate Kida", vec je samo on ubacen na kraju kao duhovita referenca. Neverovatno kako se ljudi odmah primaju.
Prosecan album, znatno pada u drugoj polovini.
-
wk5ar (gost)
| 24.04.2009. 02.20.23
precenjeno...
-
Kleo (gost)
| 24.04.2009. 10.25.36
Dosadno (i album i prikaz). Nemastovita eklektika, dokle sa kraduckanjem sa tri, cetiri strane, pa kriticari iz meni neshvatljivih razloga pohvale i dobijemo "album godine". Neopravdano poredjenje i sa Bjork i sa Kate. Slazem se jedino da je lepa, ali nekima to nije dovoljno.
-
Ako smem da kažem... (gost)
| 04.05.2009. 10.38.31
...Nataša mi je bolja i od Bjork i od Kejt Buš zajedno!
...Toliko!
-
sinaxis (gost)
| 05.06.2009. 13.08.16
"Two suns" sigurno upada u Top 5 albuma ove godine.
Sva poredjenja su krajnje glupa jer je Bat for Lashes, Bat for Lashes.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.