Stara slava za nove generacije

Foto: Stanislav MIlojković

Datum: 14. jun 2013.
Mesto: Donji grad, Kalemegdan, Beograd

Već posle prvog vriska Davida Coverdalea: „Are You Ready?“, u kome se ono 'ready, eady, ady...' polako gubilo u pozadini usled jakog eho efekta, bilo je jasno da će tonski realizator imati opasan zadatak da glas 62-godišnjeg rockera, koji je u protekle dve decenije ubeležio i nekoliko operacija glasnih žica, predstavi znatno mlađim. Mora se reći i da je Coverdale, uprkos svim zvučnim trikovima koje pruža moderna tehnika, sinoćnji posao odradio 'muški', možda čak i najbolje u poređenju sa prehtodna dva gostovanja u Beogradu (Arena 2011, Tašmajdan 2006). U prilog mu ide i činjenica da je za beogradski koncert bio potpuno svež jer je poslednju svirku imao još u ponedeljak u Moskvi. Kao neko ko je ušao u sedmu deceniju života, frontmen Whitesnakea je po običaju imao i dve pauze u okviru kojih je 'bežao' u backstage da se osveži. Taj prazan hod uspešno su svojim gitarskim duelom popunili upola mlađi Reb Beach i Doug Aldrich, kao i Coverdaleov vršnjak, bubnjar Tommy Aldrige.

Početne dve numere Give Me All Your Love i Ready an' Willing odmah su Beograđanima prikazale Whitesnake u punom svetlu, podsetivši ih zašto je 'Bela zmija' bila jedna od najuticajnijih grupa sweet metal talasa osamdesetih godina. Bez pauza između pesama i bez posebnog pozdravljanja Beograđana, kojima je prethodnih godina Coverdale i te kako umeo da podilazi rečenicama na srpskom, ređale su se numere iz zlatnog perioda Whitesnakea – Don't Break My Heart Again, Is This Love... Pesmu Gambler Coverdale je posvetio preminulim članovima Whitesnakea – Melu Galleyu, Cozy Powellu i Jonu Lordu, pokazujući da ipak nije zaboravio neke od najbitnijih ljudi svog sastava kroz koji je prošlo, nećete verovati, tačno 38 muzičara (od Berniea Marsdena, pa sve do Adriana Vanderberga i Steve Vaia). Da Britanac sa američkim pasošem ne želi da živi samo od prošlosti, pokazao je stavljanjem u set listu i novijih pesama poput Steal Your Heart Away i Forevermore. Do tada visoki entuzijazam u publici doživeo je blagi pad, ali su se stvari ekspresno vratile na svoje mesto sa velikim finalem uz Bad Boys, Fool For Your Loving i Here I Go Again, što je bila i poslednja numera u regularnom delu koncerta koji je ukupno trajao sat i po.

Jedino odstupanje od prilično statične set liste na ovoj turneji usledilo je na bisu, na kome su Beograđani imali malu ekskluzivu da budu prvi koji su u ovoj godini slušali Ain't No Love In The Heart of the City. Potom je Coverdale 'na uvce', bez ikakve muzičke pratnje, otpevao Soldier of Fortune, a zatim je na red došao i pravi kraj uz Still of the Night. Britanski muzičar nije zaboravio na ranija gostoprimstva u Beogradu, pa je tako zajedno sa bendom sredinom koncerta raširio ogromnu zastavu na kojoj je pored zmije, koja je znak Whitesnakea, stajao i srpski grb sa datumima sva četiri njegova gostovanja u Beogradu (računajući i prvi dolazak sa Deep Purple).

David Coverdale je, bez dileme, svoj muzički zenit prošao još osamdesetih godina prošlog veka. Iako se jedan album Whitesnakea tokom devedesetih i još dva u ovom veku mogu smatrati pukim prepisivanjem starih nota, Coverdale je za Beograđane i dalje muzička zvezda koja traje. U zemlji koja je celu poslednju deceniju prošlog veka i dobar deo ovog milenijuma ostala uskraćena za dolazak najvećih svetskih muzičkih zvezda - Whitesnake uprkos kraju roka trajanja koji je blizu nesumnjivo predstavljaju veću atrakciju od na primer bendova poput Green Day.