I bi pank

Foto: Gabriel Radatović

Mesto: Fabrika, Novi Sad
Datum: 1. jun 2013.

Program ovogodišnjeg To Be Punk festivala (u organizaciji SKC-a Novi Sad) počeo je, kao što je i planirano u 19:30h. Na binu su se popeli mladi Against the Odds iz Novog Sada, a publiku je momentalno zapljusnuo talas kalifornijskog punk rocka. Neverovatno popularan muzički pravac 90-ih godina prošlog veka doživeo je svoju reinkarnaciju, a Against the Odds (članovi benda su rođeni u vreme kada su punk svetom vladali NOFX, Rancid, Pennywise, Green Day, Lagwagon, Bad Religion... ) sigurno se nalaze u redu mladih bendova zaslužnih za to. Na bini su se, uz dobar zvuk, pokazali kao uigrana i veoma sveža četvorka. Veliki napredak u njihovoj svirci video se i u tome što su 90 % repertoara pržili svoje stvari (bend ima do sada izdata dva EP-a), podsetili stariju masu na, sada već stariji vajb, a mlađoj publici skrenuli pažnju da se radi o jednom veoma zaraznom i poletnom rukavcu kalifornijskog muzičkog mora. Obrada za kraj, ali prikladna: American Jesus od Bad Religion zaokružila je njihov dvadasetominutni nastup. Šteta je jedino što se Fabrika tek punila tako da je ovaj mladi bend gledalo nešto više od 50 ljudi. Ko ih je propustio obavezno na BlankTv, Against The Odds, pesma Face Age...

Against The Odds

Prostor Fabrike bio je odlično organizovan tako da je svako, u pauzi između bendova, mogao da sedne i odmori u ulaznom delu ove velike prostorije, da popriča po jednu (cijena piva prava sitnica: 130 din - pola litre) ili da na mnogobrojnim štandovima potraži majicu svog omiljenog benda, pronađe neki raritetni diski ili vinil, informiše se o tome šta je novo u akcijaško-anarhističkom svetu, proba vegeterijanske kolačiće...

Držati se stanice jedno je od svetih pravila kada pričamo o značajnim festivalima. Kevlar Bikini (fotografija levo) iz Zagreba penju se na binu kao što je i zacrtano, u 20:00. Odmah kreće žestoko i jako kvalitetno. "Kevlari" možda nisu toliko poznati u Srbiji ali su zato na ovogodišnjem To Be Punku održali jedan od najefektnijih nastupa. Urnebesna kombinacija R 'N' R-a, rockabillya, punk-rocka... Šta očekivati od grupe koja je svoj debi album nazvala Explodisiac?! (produkciju potpisuje lik koji je radio sa Hellacoptersima, Refused, Entombed...) Upravo tako, eksplozivno i efektno. Bend je uigran što govori i podatak da od svog okupljanja (pre tri godine) sviraju non-stop. Trenutno su na turneji sa grčko-američkom atrakcijom Barb Wire Dolls (bend o kome ćemo kasnije nešto više pisati), a priča se da bi trebalo uskoro da se pojave i pod okriljem jedne engleske izdavačke kuće. Pola sata je prosto iscurelo, a stotinak ljudi u prostoru Fabrike bukvalno se osvežilo uz pesme grupe Kevlar Bikini.

Iz Zagreba putujemo u Rijeku. Početak programa (živeli satničari!) počinje u 20:40 a na binu se penje Walter Kocijančić sa svojim bendom Les Mandrills. Svako ko obitava u punk svetu dobro poznaje lik i d(iy)elo najpoznatijeg učitelja među pankerima tako da mu ono "ex Paraf" i nije tolik potrebno. Konačno, i Fabrika se puni ljudima svih generacija tako da cifra prelazi broj od 250. Vratio se, konačno, Walter i fanovima ponudio album prikladnog naziva Apstinencija. Sve je to, naravno, na tragu Parafa jer zna se ko je odsvirao i snimio neke od ključnih pesama jugoslovenskog novog vala pre više od trideset godina.

Walter Kocijančić i Les Mandrills

Prateći bend Les Mandrills čine dosta mlađi ljudi tako da im drug Kocijančić i ovde dođe kao uča. Svirka dobra, jednostavna i pesme bez suvišne filozofije. Ređaju se stvari  sa apstinencije uz poneki prepad kao što su Rijeka, Na tragu... Negde na sredini seta desio se kuršlus. Neki kablovi su pockravali što je dovelo do tehničke pauze od oko dvadesetak minuta. Da se ovo desilo Beyonce izbio bi skandal, a ovako je ispalo totalno punkerski. Bend se nije smorio, nije se smorila ni publika. Pauzu svi zaboravljaju jer kreću stare svari koje efektno zaokružuju na stup riječana. Horsko pevanje na Narodnoj pjesmi ostaje jedna je od "zamrznutih slika" večeri.

A sada, nešto sasvim drugačije ali u istom miljeu. Atmosfera se zagreva jer na binu treba da izađu Argy Bargy iz Engleske. Odličan povod za sve ljubitelje žešćeg OI! zvuka da se uvere zašto je njihov poslednji album Hopes, Dreams, Lies & Shemes proglašen za jednu od najboljih punk ploča u prošloj godini. Naravno, praznično-fudbalska atmosfera, horsko pevanje i propratna koreografija. Da se radi o važnom bendu pomenutog muzičkog pravca, govori i podatak da je pred nastup kultnih engleza stigao i pun bus fanova iz Beograda. U svom pedesetominutnom nastupi Argy Bargy (na fotografiji ispod je njhov pevač Watford Jon) su opravdali svoje ime u Oi! svetu razdrmali masu (sad već preko 400 duša) i zasluženo otišli do šanka na hladno pivo.

Oko 11.30 atmosfera je bila uzavrela jer su svi iščekivali momenat kada će se na stejdž popeti jedni od miljenika novosadske publike i bend koji se sredinom 90-ih godina uvukao pod kožu svakom slušaocu punk rocka koji je u njima mogao da prepozna originalnost i kvalitet. Snuff kreću kao što se i očekivalo. Hitično, energično i zajebanstki. U karijeri dugoj preko 25 godina teško je sastaviti listu koja će svakog zadovoljiti, ali su to englezi uradili na pravi način. Whatever happened to the likely lads, Walk, Somehow...delirijum sreće i ushićenja (Fabrika puna - oko 450 ljudi). Neki su predugo čekali na Snuff... Zakucavanje uz jednu od najboljih obrada ikada Do nothing od najpoznatijeg benda iz Koventrija, furiozni instrumental Batten down sa njihovog remek-dela, albuma Demmamussabebonk iz 1996. Dve gitare, bubanj/vokal, klavijature, bas i trombon kao i pesme koje smo mogli čuti u Fabrici definisale su Snuff možda kao i jedan od najvažnijih punk-rock bendova sa ostrva. Jedino što je malo usporilo ritam nastupa bile su česte tehničke pauze. Super je što se bend sa svim problemima nosio totalno opušteno i u duhu njihovog imidža tako da je možda publika bila ta koja je malo više ispaštala u tim brejkovima. Sve u svemu niko se nije predao, bend je ponudio bisere svog opusa Sunny Places, Too late, epohalnu Nick Northern pa još jednu efektnu obradu Ecstasy... Preko sat vremena znoja, pevanja, igranja i zabave zaokruženo je pesmom za kraj čiji tekst glasi: "We're all assholes, we're a bunch of wankers..." . Mislim da su je fanovi pevali i od momenta kada su se probudili, jutro posle. Hvala Snuff, hvala Duncane, dođite nam sutra!

Snuff

Na kraju ovogodišnjeg To Be Punk festivala publika je mogla da pogleda i nastup grupe Barb Wire Dolls. Iako mlad bend (nastali 2008) grupa je napravila veliku karijeru u punk rock svetu. Svoj rodni Krit u Grčkoj zamenili su sa Kalifornijom i napravili big thing. Kada govorimo o ovom bendu sve oči (bukvalno) uprte su u pevačicu Isis i na njen scenski nastup. Kao trojac Barb Wire Dolls sviraju neku mešavinu 77 punka sa dosta spoken word momenata između pesama. Znači to je taj D.I.Y. fazon, sirovi zvuk, vrištajući vokal, valjanje na stejdžu, koketiranje sa publikom a bogami i publika je koketirala sa atraktivnom pevačicom. Dosta se prašine diglo u vezi sa ovim bendom. Snimali su kod Stevea Albinija, album Slit dobija odlične pohvale u punk univerzumu, Henry Rollins tvrdi da je Isis najbolja live pevačica... Jedino što fali ovom bendu su složenije pesme, da ne kažem hitičnije kompozicije koje bi došle do šireg broja fanova. Ovako, publika je bila malo zatečena. Možda su očekivali više, ali se može reći da su B.W.Dolss na bini dali 100% svoje energije što je na prikladan način dalo pečat veoma uspešnom festivalu.