Diva kao takva

Mesto: Klub Doma omladine Beograda
Vreme: 1. juna od 13 časova



Pre nekoliko dana svi glavnotokovski mediji su preneli najavu da će samoproklamovana diva i kolumnistkinja tokom svog, naravno, spektakularno-grandiozno-neviđenog koncerta na najčuvenijoj beogradskoj livadi izvesti čak 33 pesme. Sasvim očekivano, ova najava, koja, ako ćemo pošteno, može da zazvuči i kao pretnja, ponovo skreće pažnju na termin ’diva’ koji je već dobrano izraubovan i lagano postaje ispražnjen koncept. Protivteža je, srećom stigla, u samom finišu ove sedmice i to na potpuno oprečnoj i prilično tihoj adresi – u Klubu Doma omladine Beograda, možda i najdiskretnijoj koncertnoj sali u srpskoj prestonici, gde je ove subote u okviru serijala Beogradski džez matine za dž u pratnji trija predvođenog Mišom Blamom nastupila istinska diva potvrđeno pravog kova – Nada Pavlović.

Slično nekolicini vrsnih izvođačica džeza sa ovih naših adresa i Nada Pavlović nije imala preterano sreće sa za nju skrojenim pesmama ovdašnjih autora. Srećom, a tome je jasno posvedočio njen subotnji nastup u Domu omladine, Nada Pavlović je davnih dana prešla granicu koja deli izvođačku pouzdanost i umetnost individualnističkog pristupa opšte poznatom i tuđem. Imajući u vidu vokalnu superiornost Nade Pavlović, svaka je prigoda, pa bilo to i u najranije subotnje popodne opterećeno ćudljivim vremenom i nužnim pratećim saobraćajnim kolapsom, zlatna prilika da potvrdimo ispravnost dobro nam znanih uverenja i da sebi, pa još i besplatno, priuštimo čas majstorske radionice lepote i umeća.

Klub Doma omladine Beograda, ovog puta osnažen za pedesetak stolica za najrevnosnije i najsrećnije, bio je krcat  na nastupu te vrle džez četvorke. Među okupljenima je bilo i podosta starije gospode uparađene kako u nekom boljem svetu i priliči takvom skupu i šarene omladine i uprizorenih i nezametljivih civila godina između te dve narečene krajnosti. Koncert je počeo tačno u minut kratkom uvodnom rečju Miše Blame, a nastavljeno je razigranim instrumentalnim zagrevanjem na potezu klavijature-bubanj-kontrabas, nakon čega je kucnuo čas za ipak najprimamljiviji deo ovog matine žura na džez teme. Nada Pavlović, u diskretno-decentnoj odevnoj kombinaciji, nakon par rečenica zahvalnosti nastup je otpočela suverenim izvođenjem klasika Lady, Be Good. Usledile su jednako nadahnuto u delo sprovedene numere As Time Goes By, taj još uvek nepotrošeni biser iz čuvene Kazablanke, i Our Day Will Come, i dalje neodoljivi primer sete uz primesu zanosa po pitanju kanda boljeg sutra.

Nakon toga smo darovani pesmom Cry Me A River, koja je uz izvesnu kosinu u odnosu na kanonski joj aranžman poslužila za još jedan niz diskretnih vokalnih bravura Nade Pavlović, a posle toga stigla je očekivano razdragana Bye, Bye, Blackbird, na koju se fino oslonila What A Difference A Day Makes Dine Washington, u drugom delu znalački prevedena u suptilno postavljeno proto-merrenge ruho. Potom su prisutni počašćeni  sigurnim adutom evergrinom nad evergrinovima, pesmom Fever. Ovacije nakon svake i tokom svake izvedene pesme tada su već postale redovna stvar, a naredna izvedena numera, gracilna Oprosti, volim te (najpoznatije u izvođenju Drage Diklića), ponukala je jednu od vremešnijih dama iz publike da zamoli za neku od numera velikana Mirka Šouca. Želja nije bila uslišena, ali su zato u finišu izvedene New York, New York i My Way, između kojih se našlo i vremena da diva sa pokrićem dobije ružu na dar.

Ispraćeni još jednim instrumentalom u izvođenju pratećeg trija posetioci su otposlati u mahom ne preterano spokojni  beogradski sabat, a prikazano u tih sedamdesetak minuta pokazalo su da je Nada Pavlović jedinstvena pojava i istinski vrhunski izvođač neprolazno dragocene baštine vokalnog mainstream džeza, a da Beograd tu i tamo ipak zaslužuje ovakvu porciju vrhunske lepote, što će, sva je prilika, moći da potvrde čak i novopostavljeni v.d. direktora Doma omladine Beograda koji je na mahove špartao salom i posve zalutala dama u poslednjem redu sedećih, koja je nesmanjenim žarom, a zadivljujuće istreniranom ambideksternošću, istovremeno obema rukama kucala poruke na dva mobitela. Naprosto, prave dive su dive, sve i kada  taj pojam izgubi na smislu, a neke istine su očite da očitije ne mogu biti.