Brzi Joe i prijatelji

Foto: Stanislav Miljković

Mesto: Sava centar, Beograd
Datum: 24. maj 2013.

U muzičkom delu nastupa zamerku Satrianiju ne bi uspeli da pronađu čak ni najveći kritičari. Međutim, taj njegov surovi 'spartanski' profesionalizam kao da se sudarao sa nedostatkom onoga što bi se moglo nazvati emocionalnim nabojem koncerta. Nije da muzički virtuoz ne ume da 'zapali' masu. Ume i te kako, što je pokazao kada je već kod uvodne stvari Cool #9 nekoliko tonova odsvirao zubima na opšte oduševljenje prisutnih. Ali, komunikaciju sa publikom praktično obavlja samo preko gitare. „Hvala što ste nas pozvali. Prošlo je mnogo godina od kako smo svirali ovde, na istom mestu, tako da se ustvari već osećamo kao kod kuće“, reči su koje su lako izazvale aplauz, ali koje su više delovale samo kao gest osobe koja ima lepe manire prema svom domaćinu. Zrno pravih emocija pokazao je izrazom lica kada je sredinom koncerta više od polovine prisutnih počelo da uzvikuje njegovo ime, ali je onda na to kroz zube na srpskom procedio: „Hvala“, odstupajući od svog nekadašnjeg principa da se masi ne dodvorava time što će koristiti poneku domaću reč. Na kraju je ostao utisak da ga je najviše iznenadila kapa koju je dobio iz publike tokom bisa i koju je ponosno stavio na glavu dok se opraštao uz obećanje da ćemo se „uskoro videti ponovo“.

Satriani je u odnosu na poslednji beogradski nastup, pre šest godina, ovaj put u prvi plan stavio samo muziku, bez posebnih scenskih efekata. Svetla su na pozornici neutralno pratila ritam, dok se video bim u pozadini koristio tek za poneku pesmu. Beograđanima je sa svojim standardnim pratećim tročlanim bendom pružio sirovu hard rock / heavy metal svirku i neponovljive momente jedinstvenog izvođenja najtežih gitarskih deonica. Set lista sa kojom je dan ranije nastupio u Zagrebu, odnosno pre toga u Bukureštu i Istanbulu, ostala je identična, lišena čak i minimalnih korekcija u redosledu. Fanovi su po principu „što je u izlogu, to je i u radnji“ lako mogli da unapred tačno predvide svaki minut koncerta. Zvaničan deo repertoara okončao je sa Surfing With The Alien, sa kojom je uspeo da digne na noge sve prisutne.

Sava centar se i ovaj put pokazao kao ne baš najzahvalniji prostor za ovakve nastupe jer je većina u sali svih dva sata delovala kao da je na ivici da ustane, ali da naprosto nekako red nalaže da se ostane u stolici i samo cupka nogama i rukama.

Na bisu su, uz publiku na nogama, usledile očekivane Crowd Chant, Summer Song. Tek se u tim trenucima, kada su oni iz prednjih redova prišli skroz do bine, osetila prava atmosfera gitarskog spektakla, onaj komadić emocija koji je nedostajao da bi se moglo reći da je sve savršeno. Amerikanac je za sam kraj ostavio Rubinu sa kojom je ponovo pokazao svu perfekciju svog gitarskog umeća, zadajući tako (pre)težak 'domaći zadatak' svima onima koji bi i kod kuće pokušali da odsviraju čuvenu numeru koju je nazvao po svojoj supruzi.

Zadovoljni fanovi su napuštajući Sava centar komentarisali kako su odsvirane neke od omiljenih pesama, uz poneku kritiku da je možda mogao da izvede još ponešto od starih numera. Neki od najsrećnijih uspeli su da uhvate i trzalice koje je gitarista nesebično na kraju bacio ka publici.