Poslovična Dara prevršila meru – Beyonce Knowles kao da je kanila da ovim rediteljskim debijem ponajpre ilustruje pojam narcizma u kontekstu savremene popularne kulture, a možda je ovo ipak dosta veran odraz u ogledalu, odraz sa kojim je i ova savremenog R'N'B zvuka u potpunosti saglasna.
Scenario: Illan Benatar, Ed Burke, Beyonce Knowles
Učestvuju: Beyonce Knowles, Jay Z, Solange Knowles, Tina Knowles, Kelly Rowland
Žanr: dokumentarističko-narcistički
Trajanje: 87 minuta
Proizvodnja: SAD, 2013.
Ovim rediteljsko-scenarističko-producentskim dokumentarnim prvencem Beyonce Knowles (praktično još za mladosti) diže spomenik samoj sebi u čast, i šta više, ona ovde i pojam vanity projekta prevodi u dubine teškog paroksizma. Videli smo kako projekat proizašao iz čiste taštine izgleda u izvođenju, recimo, Lazara Ristovskog (u slučaju zlehudih mu Belih lavova), a sad nam je nedavna gošća Beograda pokazala da se tim putem može i dalje i drastičnije.
Sve i da po strani ostavimo puku faktografiju koja nam svedoči da je Beyonce ovde i koreditelj i izvršni producent i koscenarista, ostaje činjenica da je, uz tek ponešto arhivske građe i poneke rečenice iz usta drugih, ona u ovom ostvarenju i jedni (sa)govornik. Naime, ovaj film je osmišljen kao svojevrsna varijacija na formu intimnog dnevnka u kom diva Beyonce uglavnom direktno u kameru saopštava svoja razmišljanja na temu vlastite evolucije, prekida poslovne saradnje sa ocem, očekivanja od svoje karijere odgovornosti prema daru i stečenim pozicijama i predstojećem materinstvu... Sa tačke gledišta pukog formalizma i teorije, ovo je sasvim legitiman odbair ugla gledanja na stvari koje su ionako deo lične bagaže i sopstvenog identiteta, ali sa druge strane ovde ostaje prilično opor utisak ničim sputanog samoljubnog slepila i egocentrične raspomamljenosti.
Utisak kvari i spremnost Beyonce da vokabularom prilično svedenog opsega i prepunim opštih mesta i izraza davnih dana potrešenog značenja dodatno pojasni posve razumljivo, pa i očigledno. Tako uz podosta upadljivo zazuzdane, ali ipak primetne autodrame Beyonce gledaoce zasipa svojim neveštim i nimalo nadahnjajućim opservacijama na narečene i prateće teme, dok se u biti sve svodi na frazetine prezuete iz lako dostupne i intelektualno nimalo zahtevne literature na temu samopomoći i samousavršavanja. Može biti da Beyonce ne greši u proceni situacije, možda baš takav njen diskurs godi ušima ciljane publike, ali donekle zbunjuje kraljevski tretman koje je ovo i ovakvo ostvarenje, uglavnom sročeno iz niza snimaka nastupa i ličnih ispovesti i privatnih snimaka, imalo zahvaljujući renomeima distributera (BBC i HBO).
Ipak, kao što pomnije istraživanje Beyoncinog repertoara neumitno vodi ka oceni da tu ima podosta sasvim dobre muzike, čak i ovako sročeni autobiografski hipernarcistički dokumentarac može biti iščitan kao jedan od mogućih pristupa toj temi, odnosno da je baš ovakvo delo kanda u saglasju sa onim što Beyonce Knowles misli o sebi ili ka čemu ciljano stremi. Ukoliko se odlučimo za upravo predočeni pristup, Beyonce – Life Is But A Dream može da posluži kao zanimljiv dokument i svrsishodna dopuna slici koju o njoj već imamo.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.