Poprilično se buke u Americi podiglo kada je jedan od nezadovoljnih učesnika obznanio da je reality TV rad Storage Wars većim delom scenaristički kontrolisan… Naši gledaoci su, sa druge strane, dosta mirno primili rušenje iluzije da su reality programi odraz stvarnosti. Ipak, i mimo mogućih scenarističkih retuširanja i navođenja, a sve rejtinga i/ili ciljane poente radi, bilo bi grehota ne osvrnuti se na dva istinski valjana američka proizvoda ovog soja, serijala Doomsday Preppers i Here Comes Honey Boo Boo
Serijal Doomsday Preppers na prvom mestu pokazuje koliko izvesne patologije i poremećaji (u ionako instruisanom) društvenom ponašanju mogu biti zavodljivi za praćenje. Ovaj serijal istražuje i prati heterogenu zajednicu određenu sintagmom doomsday preppers, a koja se odnosi na sve one čije je ukupno delanje potpuno određeno snažnom verom u izvesni i, po svoj prilici, veoma skori kraj civilizacije. Srećom po gledaoce, puno je dostupnih varijeteta, tako da su tokom ove serije, čija se druga sezona upravo primiče kraju, kroz nju prodefilovali oni koji se spremaju za građanski rat, potpuni ekonomski kolaps, erupciju pritajenih obližnjih vulkana, elektromagnetske oluje, poplave, zemljotrese, pandemije, nestašice derivata, terorističke upade na američko tlo…
Naravno, ovde se brzo nameće pitanje moralnosti ovakvog televizijskog sadržaja, ali, sa druge strane, učesnici dosta čvrsto i ubedljivo brane svoje pravo na pogrešna uverenja, predstavljajući to, a tu ni ne greše, kao osnovnu slobodu. Učesnici ovog serijala su, sasvim očekivano, svi do poslednjeg daleko odmakli u pripremama za borbu usled skorog kraja, a kreatori ove emisije im donekle i izlaze u susret uvođenjem numeričkog ocenjivanja raznih aspekata njihove spremnosti za pretpostavljeno neizbežno. Seriju odlikuje sasvim prikladna brza montaža i nešto ozbiljniji ton (što je u potpunom saglasju sa reputacijom emitera – National Geographic Channela). Ipak, izvesnu dozu nužnog senzacionalizma obezbeđuje naracija dosta nalik onoj kakvu znamo mahom iz trailera za hollywoodske filmove, mada će teško iko smislenim argumentima ovaj serijal moći da odbaci po osnovi eksploatacijske raspojasanosti, tim pre jer ironijskog otklona ovde nema ni u najbleđim tragovima.
Na potpuno suprotnom polu stoji serijal Here Comes Honey Boo, čiji su akteri u ovom kratkom međuvremenu postali stalne i popularne reference u mnogim drugim TV radovima i komičarskim nastupima. Here Comes Honey Boo Boo, čedo i definitivno ponajbolji deo ponude ozloglašenog kanala TLC, nastao je kao svojevrstan spin-off neunuištivog serijala Toddlers and Tiaras. Naime, malena Alana, znana i kao i Honey Boo Boo, jedna od neumornih učesnica krajnje diskutabilnih takmičenja u lepoti i šarmu za najmlađe, postala je veoma popularna po efektima koji na nju ima sok (kombinacija čistog šećera i energetskih napitaka) nazvan go-go, a kojim je njena majka snaži pred naporna nadmetanja sa vršnjakinjama.
Nekoliko klipova je bilo sasvim dovoljno da Honey Boo Boo i njena krajnje živopisna porodica dobiju vlastiti serijal, a veliki udeo u takvom ishodu svakako ima zanimljiva narav malene misice, njen neosporni magnetizam i već sada (reč je o petogodišnjakinji) jaka volja, britak um i brz jezik. Čitava postavka ovog serijala, ma koliko u širem smislu duboko amoralne namere autora te emisije zbilja bile, je veoma televizična, a začudna, ali intrigantna i emotivno iskreno proživljena porodična dinamika dodatni je mamac za praćenje ovog nesvakidašnjeg, uspelog rijaliti-programa. Porodica Honey Boo Boo (majka teška par stotina kilograma, otac i tri kćerke iz majčinih prethodnih veza, Alanina tek rođena sestričina i nedavno pridruženi stric) pripadaju prokazanoj i najčešće bezočno i neopravdano ismevanoj redneck zajednici sa samog juga SAD-a, što ovom serijalu pruža priliku da priču produbi prikazima života američke sirotinje, osuđene na lošu ishranu, dužničko ropstvo, kupovinu uz pomoć kupona, bizarnu i jeftinu zabavu (dakle, uz malo kulturoloških relativiteta, dosta nalik većinskom srpskom populusu)…
Upravo u toj tački se Here Comes Honey Boo, istinski praznik duhovitosti i atipično intonirane porodične topline, spaja sa mrtvozbiljnim borcima za preživljavanje u uslovima nadolazećih katastrofa, prikazanih u Doomsday Preppers. Oba ova rada bez imalo premišljanja mogu dobiti potvrdu viđenu za izdanke u biti ozbiljne televizije, uz to, na dva oprečna, a opet i komplementarna načina slikovito prikazuju ono što je i tamo i ovde poznato pod kovanicom American experience.
Povezano, Stvarnost plus u Srbiji:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
DraganChe
| 19.05.2013. 19.23.26
Možda i ima smisla analizirati gluposti koje normalan čovek ne može da gleda :-)
Moji komplimenti ko izdrži duže od minut vremena.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.