Rođendanska čorba

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Kombank arena, Beograd
Datum: 23. mart 2013.

Frontmen Riblje čorbe je u Areni od obožavalaca dočekan povicima „Boro Srbine“, a ispraćen sa „Boro majstore“. Na scenu je izašao obučen u majicu na kojoj je pisalo 'Riblja čorba', a na kojoj je pored riblje kosti (simbola benda) kao standardni milje skoro svakog njegovog pojaviljvanja u javnosti dominirao veliki srpski grb. Ovaj put je izostalo iznošenje političkih stavova, kao i predstavljanje članova benda po imenima haških optuženika, pa se može konstatovati da je muzika sa kojom se prvenstveno i proslavio konačno zasluženo bila u prvom planu. Jedini upliv politike u koncert bio je čestitanje rođendana bivšem predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici, koji je bio u svečanoj loži. Uspeo je Bora čak da se uzdrži i od prekomernog pripovedanja viceva između pesama, pa se tako sinoć zaustivao samo na dva ispričana (oba o Muji). Članovi benda su predstavljeni kao Indijanci, zbog čega je basista Miša Aleksić postao Vinetu, gitarista Vidoja Božinović Džindžer – Džeronimo, bubnjar Vicko Milatović – Bik koji sedi, dok je Bora sebi nadenuo nadimak – Poglavica Ludi konj.

Ono što je najvernije fanove verovatno najviše obradovalo bilo je to što je Čorba konačno ozbiljno promešala svoju godinama unazad potpuno predvidvljivu set listu. Neke od pesama bez kojih se koncert nije mogao ni zamisliti dobile su opravdano odsustvo (Avionu slomiću ti krila, Amsterdam, Nemoj srećo nemoj danas, Dobro jutro, Zvezda potkrovlja i suterena...) dok su neke druge izvađenje iz arhive u kojoj su nepravedno čamile čak duže od dve decenije (Ja ratujem sam, Napolju, Prevara, Tu nema Boga nema pravde...). Ovakav zaokret u set listi je međutim kod pesme Alo ispao 'mač sa dve oštrice' pošto je Arena ostala nema na Borino očekivanje da publika sama otpeva ceo refren. Rođendanski nastup otvoren je sa Ja ću da pevam, a zatim je bez pauze između numera nastavljen setom brzih stvari. Masa u parteru je sve vreme skakala, a tokom Ostaću slobodan čak je došlo i do šutke, mada su iz nje svi izašli 'živi i zdravi'. Suzdržao se Bora čitav niz pesama pre nego što se prvi put obratio publici, šaleći se na račun manje od očekivane posete: „Dobro veče Beograde, Srbijo, Evropo! Imamo i goste iz inostranstva, iz Evrope jebote...  Oni koji nisu došli su izgleda ostali kući da gledaju Farmu“. Gost iz inostranstva bio je britanski basista John McCoy koji je producirao Uzbunu, a koga većina verovatno najviše pamti po nekim od najboljih albuma u karijeri Riblje čorbe (Mrtva priroda, Istina...). McCoy je kao treći gost na koncertu sa bendom odsvirao Malograđanska i Volim, volim, volim žene. Prethodna dva gosta bili su bivši gitaristi grupe Nikola Čuturilo i Momčilo Bajagić. Čutura je prisutne podsetio na period grupe u kojoj su bile aktuelne Zadnji voz za Čačak i Sutra me probudi, koju je ovaj put Bora naučio do kraja (pre tri meseca je gostujući na Čuturinom koncertu koristio svesku, ali je i sa njom pobrkao deo jedne strofe). Publika je Čuturu dočekala povicima: „Vrati se u Čorbu“, na šta je Bora u šali odgovorio sa: „Jes, kako da ne... Kada bi se svi sada vratili bilo bi nas najmanje 20 na bini...“ Bajaga je odsvirao dve svoje najbolje numere koju je napisao za Čorbu – Ja sam se ložio na tebe i Kad hodaš.

Iako je na ranijim nastupima, kada su promovisani tada aktuelni albumi, Riblja čorba umela samo da protrči kroz nove numere, Uzbuna je ovaj put dobila adekvatniji tretman sa čak sedam odsviranih pesama, od kojih je uživo, sudeći po reakciji publike, najbolji utisak ostavila Užasno mi nedostaje. Kao grupa koja ima veliki broj balada, nastupi Čorbe često prete da skliznu u ono što je Bora juče na sceni nazvao „sentimentalno romantično plačkopičkasto raspoloženje“. Međutim, umeo je bend i sa ovim da se izbori i da solidno napravi prelaze iz bržih ka sporijim pesmama i obratno, uz jedan akustični set na sredini nastupa. Za kraj regularnog dela koncerta odsvirana je nova numera Sam sam pao, sam se i ubio, koja je završena scenom u kojoj devojka iznenada uleće na binu i puca u Boru koji pada mrtav u lokvi krvi. Bis je zato započeo rečima: „Živ sam, samo smo zezali. To me upucala kao u Otpisanima“. Potom su za finiš izvedene Ostani đubre do kraja, Kad sam bio mlad, Lutka sa naslovne strane, koja u stvari nije ni svirana već je na 'suvo' otpevala publika uz minimalnu pomoć Bore. Pravi kraj usledio je uz Pogledaj dom svoj, Anđele, za koju je u pevanju bend imao podršku hora Saborne crkve.

Iako je Bora Đorđević odavno prešao svoj pevački, a 'zli jezici' će dodati i muzički zenit, mora se konstatovati da je sinoćnjim nastupom uspeo da najstarije fanove makar malo podseti na zlatne godine Riblje čorbe. Jednostavan recept 'manje priče – više muzike', uz znatno promenjenu set listu, doneo je pozitivnu ocenu, prvenstveno zbog toga što je grupa uspela da zagrebe po slavnoj prošlosti koju su mnogi (uključujući i autora ovog teksta) polako počeli da zaboravljaju . Učinila je Čorba sve što može da se makar na tih tri sata zaborave ne tako davni Borini politički i muzički izleti (setimo se samo na primer zajedničkog nastupa sa Cecom Ražnatović 2007. godine). Iako se pevanju, a ponegde i sviranju, pojedinih numera može pronaći zamerka, stekao se utisak da je bend pružio svoj maksimum u ovom momentu i da je umeo da se izbori sa visoko postavljenim ciljem. Trosatni nastup bio bi veliki zalogaj čak i za znatno mlađe izvođače, a kamoli za rock dinosauruse koji spadaju među najdugovečnije na našoj sceni. Dobroj atmosferi koja je sve vreme vladala u publici doprinela je odlična osmišljenost koncerta uz pirotehniku na bini, sa ogromnim video bimom iza muzičara i dva velika led ekrana sa strane. Mnoge je iznenadila i tačnost početka, koja takođe Čorbu nije krasila prethodnih godina. Dve predgrupe Čika Joca i Zmajevi i Kontrast (bend u kome svira klavijaturista Riblje čorbe Nikola Zorić) bukvalno su samo protrčale kroz Arenu. Čika Joca i Zmajevi će u svojih 15 minuta najviše ostati upamćeni po obradi Divljih anđela Voli te tvoja zver, dok su Kontrast za 20-ak minuta svirali samo autorske numere.