Oteto od zaborava

Sonja Savić je bila posebna. Njena pojava je ostavila neizbrisiv pečat u jugoslovenskoj kinematografiji 80-ih, a njen uticaj se može osetiti i dan-danas, pet godina od prerane smrti. Na filmu je debitovala sa šesnaest godina u vrlo dobroj ali danas gotovo potpuno zaboravljenoj tinejdžerskoj drami Leptirov oblak. Svoj glumački zenit i najveću slavu je dostigla u prvoj polovini 80-ih, ostvarivši  nezaboravne uloge u filmovima kao što su Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Una, Balkanski špijun, Život je lep… Onda je usledio raspad zemlje u kojoj je živela, ratovi, sveopšta beda… Poslednju deceniju XX veka teško je podnela, jedva preživela. Mučili su je društvena nepravda i ratni sukobi u okruženju. Sonja Savić je negde u to vreme preusmerila svoju energiju – otpočela je njena borba protiv sistema i svega onoga što je smatrala malignim. I mnogi su je tako upamtili – kao elokventnu, buntovnu i nadasve hrabru ženu koja se usudila da kaže šta misli kada je većina ćutala pognute glave. Ali, naravno, Sonja Savić je bila i mnogo, mnogo više od toga. Multimedijalni događaj Samo svoja: Sonja Savić (11-19. mart) pokušava da iz različitih uglova sagleda život i delo ove talentovane i prerano otišle umetnice.

U holu ispred bioskopske sale Doma omladine Beograda postavljena je izložba nastala po konceptu Dragane Kanjevac, Bobana Jevtića i Nenada Veličkovića. Izložbu sačinjavaju po prvi put javno izloženi lični predmeti Sonje Savić. Posetioci su u prilici da zavire u njenu intimu; u vitrinama su izloženi violina koju je svirala kao devojčica, lične isprave iz različitih životnih perioda, rukopisi, scenarija, omiljeni odevni predmeti… Posetioci mogu da pročitaju pesmu koju je sastavila u osnovnoj školi, da zavire u njen prvi dnevnik ili beležnicu koju je stalno nosila sa sobom, izbroje nagrade koje je osvojila za svoj rad... Na posterima su fotografije iz prošlih dana: Sonja kao fatalna Una, seksi prizor iz Šećerne vodice, brojne slike iz lične arhive… Sonja devojčica, Sonja devojka, Sonja mlada žena… Čitav jedan život. Ali to nije sve. Na međuspratu se nalaze analogni televizori na kojima se emituju autorski filmovi i emisije Sonje Savić, dok se, kao prateći deo programa izložbe, svakog dana u Velikoj sali prikazuje dokumentarni film Sonja u režiji Dragane Kanjevac.

Ideja o dokumentarnoj izložbi potekla je od urednika filmskog programa Doma omladine Bobana Jevtića koji veoma zadovoljan posetom za Popboks kaže: „Svakog dana izložbu vidi oko 500 posetilaca, a reakcije su gotovo bez izuzetka izuzetno pozitivne”. Jevtić smatra da  multimedijalni događaj Samo svoja: Sonja Savić predstavlja samo početak bavljenja kompleksnom ličnošću i bogatom karijerom ove svestrane umetnice i ističe da nije slučajno što je izložba posvećena Sonji Savić postavljena upravo u DOB-u. Autorski film Sonje Savić SuperReal, Superstvarnost je u martu 1997. godine otvorio scenu Pogon Doma omladine Beograda, a na istom mestu su po prvi put prikazani i njeni filmovi Play i Šarlo te gleda. Dobra posećenost ne čudi Draganu Kanjevac: „Sonja Savić uvek budi interes publike, to još jednom dokazuje i ova izložba. Ona zaista predstavlja deo života mnogih od nas. Sviđa mi se što ljudi sa pažnjom posmatraju eksponate, zadržavaju se ispred televizora i pažljivo gledaju njene autorske filmove i noćne programe. To govori o Sonjinom autentičnom kultnom statusu.”

Bitan deo, možda čak i najvažniji segment izložbe je upoznavanje publike sa autorskim video filmovima koje je režirala Sonja Savić.  Ima ih pet i nastali su u periodu od desetak godina (1996-2006). U njima Sonja Savić proučava beogradsku underground scenu koju je odlično poznavala i kojoj je jednim delom svog stvaralaštva i pripadala. „Sonjini eksperimentalni filmovi su neistraženo polje koje tek čeka mlade istoričare moderne umetnosti”, kaže Dragana Kanjevac za naš magazin. „To su duboko lični iskazi o shvatanju sveta oko sebe. Neka vrsta video traktata koji su po svojoj strukturi i estetici potpuno autohtoni, samosvojni i teško da mogu da se sortiraju u neke poznate fajlove.” Slikar i muzičar Srđan Đile Marković, čija je autorska saradnja sa Sonjom zabeležena u tri njena filma (Supernaut, Superstvarnost i Play), u dokumentarnom filmu Sonja kaže da je to što je ona radila bilo promena paradigme - koristeći obrazac reklamnih i muzičkih spotova saopštavala je nešto potpuno suprotno komercijalnoj umetnosti koja je iznedrila takve forme. Dragana Kanjevac dodaje: „Subverzija je ono što je Sonju veoma zanimalo. U filmu Šarlo te gleda Sonja opet, na jedan gnevni, pseudopamfletski način ispoveda svoje generacijsko osećanje. Čekajući Goda je njen, čini mi se, najrefleksivniji i najhermetičniji rad.”

Dragana Kanjevac je u razgovoru za Popboks ispričala i da joj je taksista koji ju je vozio na otvaranje izložbe podelio sa njom svoje sećanje na Sonju Savić. On je svojevremeno, i to baš u Domu omladine Beograda, gledao film Šećerna vodica. Nakon projekcije  Svetislav Goncić i Sonja Savić su se poklonili publici fasciniranoj činjenicom da ih pozdravljaju glumci koje su upravo gledali u vrućim erotskim scenama... Svako od nas ima neko svoje sećanje na Sonju Savić. Ono što je najbitnije jeste da ta sećanja ne izblede i da se sa njenim bogatim opusom upoznaju i generacije koje dolaze. Multimedijalni događaj Samo svoja: Sonja Savić je važan korak u pravom smeru.