U Beogradu ću svirati celokupni Totem And Taboo, ali tako da se između pesama udene po jedna pesma Stranglersa. Biće to kao šahovska tabla. Baš u crno-belom stilu.
Hugh Cornwell, bivši gitarista i glavni pevač grupe The Stranglers, održaće koncert u Beogradu 30. marta na festivalu Long Night. Ova ikona britanskog panka i nju vejva, poslednji put je bila u glavnom gradu Srbije, tada Jugoslavije, 1990. godine kao član Stranglersa. Nakon što se iste godine sa njima razišao, izazvavši pravi šok u muzičkom svetu, snimio je šest solo albuma, koje je kritika uglavnom dobro primila - naročito poslednja dva. Najnoviji, Totem And Taboo, snimljen je prošle godine u Čikagu, a producirao ga je niko drugi do Steve Albini, čovek koji je stvorio ime maestralno uhvativši sirovi, organski zvuk The Pixies.
Sa Cornwellom razgovaram telefonom a sa pozivom kasnim tačno jedan minut. Čovek sa druge strane zvuči kao zapeta puška. "Čekao sam vas", kaže dobroćudno i raspoloženo. Takve vibracije sasvim su nespojive sa zloćudnim imidžom Hugha Cornwella iz mlađih dana. Doduše, delić tog imidža dobrodošlo se pojavljuje u spotu za naslovnu pesmu sa novog albuma. Najžešćeg i verovatno najboljeg u njegovoj solo karijeri.
Popboks: Sarađivali ste sa vrhunskim producentima – na Beyond Elysium Fields (2004) sa Tonyjem Viscontijem (saradnik Davida Bowiea na njegovim najboljim pločama uključujući najnoviji The Next Day, prim aut) a na najnovijem, Totem And Taboo (2012) sa Steveom Albinijem (Pixies, PJ Harvey, Nirvana, Iggy And The Stooges). Šta vas je privuklo Albiniju i koliko se rad sa njim razlikuje od rada sa Viscontijem?
Cornwell: Albini je čovek koji stvara zvuk kakav se može čuti u životu, dok Tony pravi muzičku sliku koja nije obavezno živa. On koristi studio kao oružje, da stvori opsenu, san. Takav zvuk ne bi očekivao da čuješ na bini. A ja sam želeo da Totem And Taboo bude jednostavna ploča, zasnovana na gitari, basu i bubnju, i da se može jednostavno izvoditi uživo. Albini se savršeno uklopio u tu ideju. Napravio je veliki zvuk za svaki instrument. Da sam ovaj album radio sa Tonyjem, možda bismo razmišljali o dodavanju slojeva i tekstura, a to nisam hteo.
Totem And Taboo i prethodni album Hooverdam (2008) su prilično tvrde, žestoke ploče, poprilično drugačije od Guilty (1997), Hi-Fi (2000), naročito Beyond Elysian Fields (2004)...
Vodim se idejom da mi pesme postanu jasne pre no što uđem u studio. One bivaju gotove pre no što ih snimim, i znam kako hoću da zvuče. Postaju jednostavnije. Ne moram da brinem šta ću sa njima u studiju. Kad uđete u studio, možete raditi svašta; možete i dodati hor ako želite, a bio sam u situacijama da moram da razmišljam šta ću. Zato želim da mi život bude jednostavniji. Totem And Taboo je jednostavna ploča, isto važi za Hooverdam. Moj prvi jednostavan album je zapravo Beyond Elysian Fileds (veoma tih, suptilan, skoro akustičan album - prim.aut). Doduše, nisam siguran da sam hteo da zvuči kako zvuči, ali ovo što je sada - nastavak je ideje jednostavnosti. Njena progresija.
Naslovna pesma, singl Totem And Taboo ima vrlo intrigantan video spot, koji ste sami režirali. Kako ste se odlučili za to?
Oduvek sam želeo da pravim filmove za svaku svoju pesmu. Oduvek sam to želeo, ali nisam imao vremena i mogućnosti. Sada ih pravim. Prošle godine sam snimio spotove za pet pesama sa Totem And Taboo, a ove godine ću da snimim još pet. Do kraja godine imaću uz album - ceo jedan film. I jednostavnije je ako ja režiram. Nađem kamermana, objasnim mu šta hoću, a ja režiram. Za montažu uzmem nekog da mi pomogne.
Dosta radite. Snimate albume redovno, u međuvremenu stalno svirate koncerte, pišete nove pesme, napisali ste roman Windows On The World (2011), a sada i režirate. Svojevremeno ste glumili. Šta vas čini toliko produktivnim?
Postane mi dosadno kad ne radim ništa. Volim da budem sam, ali volim tada nešto i da radim. Ne sviđa mi se da samo tako sedim. Uvek nešto radim. Ako ništa ne radim, imam osećaj da umirem.
Hoćete li biti još romana Hugha Cornwella?
Imam još jedan završen. Zove se Arnold Drive, i biće objavljen na leto. U međuvremenu radim na trećem romanu.
Prošle godine, na turnejama ste u celosti svirali prvo Rattus Norvegicus (prvi album The Stranglers, 1977) a onda i No More Heroes (drugi album, takođe 1977). Planirate li ove godine da svirate treći album, Black And White (1978)?
U Beogradu ću svirati celokupni Totem And Taboo, ali tako da se između pesama udene po jedna pesma Stranglersa. Biće to kao šahovska tabla. Baš u crno-belom stilu. Sviraću, na primer, i Nice 'n' Sleazy (klasik Stranglersa sa albuma Black And White - prim. aut). Videćete, zvuči veoma dobro. Inače, prošle godine jesam svirao i Rattus Norvegicus i No More Heroes; bilo je super ali ne želim da nastavim na taj način. Važnije mi je da sviram ono što stvaram sada, a to su pesme sa albuma Totem And Taboo.
Kad smo kod Black And White, neki kritičari sada tvrde da su The Stranglers zapravo prvi pravi postpank bend, i da je Black And White - sudeći po datumima objavljivanja debitantskih ostvarenja Siouxsie And The Banshees (The Scream), Magazine (Real Life), Joy Division (Unknown Pleasures) itd - prvi pravi postpank album. Šta vi mislite o tome, i kako sada gledate na Black And White?
Stvarno tako kažu? Ne znam. Nisam istoričar. Dobra je to ploča. Kad smo je snimili zvučala je kao nešto sasvim novo. Možda i jesu u pravu. Ne znam...
Ovde ste poslednji put bili 1990. godine sa The Stranglers. Sećate li se čega sa tog koncerta?
To je baš bilo davno... Čak i ne znam da smo svirali u Beogradu. Jeste li sigurni da sam ja tada još bio sa Stranglersima?
Jesam. Stranglersi su bili na turneji povodom albuma 10, a gostovanje je bilo krajem proleća ili početkom leta 1990. godine, par meseci pre no što ste napustili bend. Nastupali ste u jednoj hali (Pionir), koju obično nazivaju "grobnicom zvuka" zbog loše akustike. Ali publika je bila zadovoljna svirkom.
Kažete da je zvuk bio loš? Možda se zato i ne sećam tog koncerta. Svejedno, dugo me nije bilo. U Zagrebu sam svirao dva ili tri puta, i veoma se radujem što ću nastupiti pred publikom u Srbiji.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
tozzinjo (gost)
| 14.03.2013. 13.31.41
Hugh je baraba prve klase. Totem mi nije usao u usi kao Hooverdam ali jeste sjajan album.
Sto se post punka tice, ne znam odakle Joy Division u toj cijeloj prici kad je njihov album izasao tek sredinom 1979, za razliku recimo od PIL First Issue koji i kalendarski pripada 1978....ali generalno, treci album Stranglers zvanicno bi se i mogao nazvati prvim post-pank albumom, kao sto je Damned izbacio prvi punk album na ostrvu (feb 1977)...ali zato su Stranglers svoja prva tri albuma izdali za sve skupa 15 mjeseci...
-
roki (gost)
| 18.03.2013. 15.46.27
medjutim, na baneru i reklami ispada da su Babe vece zvezde od originalnog gitariste Stranglersa?
-
Nemanja 88 (gost)
| 20.03.2013. 13.55.04
Vala, da znaš :D
-
jauegez (gost)
| 18.03.2013. 21.48.32
pa zar nisu? missim, čak i za opskurnije i konceptualnije žikine uratke poput piksle od kristala je čulo nekoliko puta više ljudi nego za ovog gospodina i posebice njegove solo albume. na stranu što su babe sasvim okej bend.
-
roki (gost)
| 19.03.2013. 15.31.09
aha. pa dobro, onda je sve ok.
-
nagorny (gost)
| 19.03.2013. 22.59.35
pa nije okej. istorija rokenrola ne pocinje od baba. koje su poslednji album snimile... kada?
-
babe i zabe (gost)
| 21.03.2013. 19.45.22
@jauegez - neznanje ne opravdava. porediti ziku i hjua kornvela je smesno. radi se o znacaju. babe jesu okej bend u srpskim uslovima, a stranglersi su bitan deo rokenrol istorije. njihov bivsi gitarista kornvel jedan od najupecatljivijih vokala britanskog roka i kad je izasao iz stranglersa to je bas bila krupna, krupna vest. govorilo se da bez njega nema stranglersa. solo albumi su mu na nivou onog sto je radio sa njima. ako ih nisi slusao, ovo ce ti biti odlicna prilika da se upoznas.
-
zabe i babe (gost)
| 22.03.2013. 01.27.41
Stvar je jednostavna Hugh Cornwell je veliko ime i pretpostavljam da se računalo na to da će sigurno doći oni koji znaju ko je on. Oni koji ne znaju bi za mesec dana koliko traje kampanja teško mogli da se edukuju po tom pitanju. Pritom Babe imaju povratnički koncert i to je atraktivno jednom delu populacije, pa je i logično je da to nekako bude istaknuto. Nisu ni Jinx veci od Partibrejkersa ali negde se koliko vidim nalaze ispred, možda je u pitanju ekonomisanje sa prostorom, a možda i lokalne sujete tipa ne može Hugh pre mene ili kako bi već to moglo da bude. A možda jednostavno Hugh nema problem sa tim što nije prvi na plakatu za mali festival u Srbiji?
-
zeljko (gost)
| 23.03.2013. 10.30.23
ne treba on da bude prvi na plakatu, ali ne treba ni logo da mu bude najmanji...mislim, sevdah bejbi, pozdrav azri, WTF?a ako se organizatori boje da njegovo ime nece privuci ljude, zasto ga zovu uopste?da bi imali jednog stranog izvodjaca?sramota....
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.