U moru previše doslovnih obrada izgubile su se – barem za mene – pesme koje su napisale Frajle. Paradoksalno, njihova autorska dela su se stilski gotovo stopila sa obradama, pa sam imao utisak da prisustvujem jednom od (sve brojnijih) koncerata na kojima se izvode tuđe pesme po principu što manje rizika to bolje.
Foto: Stanislav Milojković
Mesto: Sava centar, Beograd
Darum: 8. mart 2013.
Imam simpatija za žene koje umeju dobro da se provode, a članice Frajli (pun naziv – The Frajle) očito umeju da se dobro provode u kafani. Preciznije na salašu. Na svom prvom velikom koncertu, ove energične, samouverene, raspevane i vrlo raspričane Novosađanke su ceo Sava centar pretvorile u salaš. Na binu su stavile kafanski sto sa čašama za rujno vino a dovele su i tamburaše. Veselje za njih, veselje i za publiku koja voli da se opusti uz starogradski melos. Uz veliki uspeh njihovih pesama sa debi albuma Naš prvi album sa putovanja (2012), to je sasvim dovoljno da se shvati zašto je Sava centar unapred bio rasprodat danima (sala prima oko 3600 ljudi), i zašto će biti rasprodat svaki sledeći put kad Frajle budu nastupale na tom mestu, pogotovu ako koncert, kao sada, bude tempiran na Osmi mart (tm) ili neki drugi Unosni datum. Znaju Legende šta rade, zna i Željko Samardžić, a ni Massimo Savić nije blesav. Nisu ni pevački izuzetno talentovane Frajle. One su otkrile zlatnu koku, i to panonsku, u čemu nema ničeg lošeg. Pitanje je samo šta će one sa tom kokom da urade u umetničkom smislu, jer na osnovu Našeg prvog albuma sa putovanja i ovog koncerta, čini mi se da one – barem za sada – idu utabanim stazama najpoznatijeg panonskog mornara, kako muzički tako i konceptualno.
Interesantno, upravo je proklamovani koncept ovog koncerta obećavao nešto drugo. U duhu naslova albuma, bio je zasnovan na ideji o putovanju na četiri strane sveta. Binu su krasile drvene makete tri starinske zgrade sa satovima, simbolima železničke stanice, a dvosatni nastup je i počeo tako što se jedna od članica grupe, praćena reflektorom i zvucima kloparanja voza, popela na pozornicu direktno iz publike, noseći kofer u ruci. Vrlo efektno. Uvodni niz obrada – Halelujah, Save The Last Dance For Me, Čukni vo drvo, uz jedan Frajla-original Ich liebe dich – takođe je obećavao zanimljivo muzičko putovanje, sugerišući da pred sobom imam nekakve panonske Bangles ili Shakespeare’s Sister. Kvalitetan, srčani pop sa ukusno inkorporiranim etno elementima. Uz Čukni vo drvo sam čak mogao da zamislim Vlatka Stefanovskog kako uživa, pa se čak pridružuje damama na bini, a Devojko mala u svingersko-starogradskom aranžmanu bila mi je prava poslastica.
Avaj, kada se voz otisnuo ka Dalmaciji (Da nije ljubavi svita ne bi bilo, Ćiribiribela), latinskoj Americi (La Bamba), pa opet Hrvatskoj (Moj mali je opasan), i konačno opet došao do autorske teritorije Frajli, postalo mi je jasno da su se vesele devojke generalno opredelile za konzervativni, populistički pristup, koji se ne može prikriti ni srčanim nastupom niti parodijskim zajebancijama na račun meketavih turbofolk pevaljki i Lepe Lukić, koja je takođe imala osmomartovski koncert u Beogradu. Frajle su putovale po principu malo ova malo ona teritorija koju volimo, ali na svoje uspomene nisu udarile sopstveni muzički pečat. Atraktivno je, recimo, dovesti na binu Zorana Simjanovića, ali to neće pretvoriti Žene na sve spremne u pesmu po kojoj ćemo od sada pamtiti – Frajle. Nisu njihovi moćni vokali i umeće sa harmonijama autorski pečat sam po sebi – ma koliko da me je Nataša Mihajlović u Je suis malade razoružala snagom i emotivnošću svog glasa (vrhunac koncerta).
U moru previše doslovnih obrada izgubile su se – barem za mene – pesme koje su napisale Frajle. Paradoksalno, njihova autorska dela su se stilski gotovo stopila sa obradama, pa sam imao utisak da prisustvujem jednom od (sve brojnijih) koncerata na kojima se izvode tuđe pesme po principu što manje rizika to bolje. Šteta, jer Frajle imaju golemog potencijala, baš zahvaljujući svojim vokalima, da hodaju kreativnijim stazama koje ne moraju nužno biti nekomercijalne. Setimo se Bryana Ferryja koji je upravo na „autorskim obradama“ (npr Let’s Stick Together, Smoke Gets In Your Eyes, A Hard Rain’s A Gonna Fall) sazdao dobar deo svoje vrlo uspešne solo karijere, pri čemu je najveći hit Roxy Music bila - obrada Lennonove Jealous Guy. Elvisa Presleya da i ne spominjemo. A na bivšoj jugoslovenskoj sceni tu je Massimo Savić. On puni Sava centar bez problema.
A Đorđe Balašević? Njegovih pesama nije bilo na repertoaru Frajli, ali duh je svakako bio prisutan. Stazu panonskog popa ucrtala je upravo ova osobena autorska figura za čiju se preteranu patetiku ovaj ženski kvartet na sreću nije uhvatio, ali jeste za ideju da se apsolutno svaka pauza između pesama ispunjava pošalicama i dosetkama. Nije baš svaka bila uspešna, a ni spontana, i to je deo nastupa koji bi valjalo bolje osmisliti. Poslednja četvrtina ovog koncertnog talk-showa bila je toliko zasićena pričom da mi je postala poprilično naporna. Jedva sam dočekao kraj sa Štiklicama, uz koju se publika sita izigrala. Osmomartovski „mičiguz“, kako su Frajle nazvale svoj nastuo, je, što se nje tiče, potpuno uspeo. Za mene nije, ali ću ipak sa pažnjom sačekati drugi album. Ove dame makar pevački daju sve od sebe, a i to je nešto.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mrak i tele (gost)
| 09.03.2013. 14.21.46
Zašto ovaj članak? Jel' ovo skrivena kamera?
-
Autenticnost vs malicioznost (gost)
| 09.03.2013. 19.27.32
Gospodine Ristic, verujem da o sebi imate visoko misljenje, ali bi bilo bolje da svoje usi i glavu uposlite tonama smeca koje se nalaze na muzickoj sceni Srbije ili da se otisnete u London kada ste vec tako prefinjeni. Ove cetiri dame su na potpuno AUTENTICAN i do sada nevidjen nacin predstavile svaku od pesama sa repertoara! Jasno je da iza svake pesme stoji ozbiljan rad, a dokaz da se autorske pesme nisu "utopile/stopile" jeste, na Vasu veliku zalost, odusevljenje publike!
-
bata (gost)
| 09.03.2013. 20.08.50
odlicno receno i napisano.. bas tako je i bilo...
-
pitmaravich
| 09.03.2013. 21.27.13
i meni lici na skrivenu kameru. aj da je napisan jedan text o tom fenomenu, kao sto ima za ludu kucu i sl...da li je popboks ispratio i jedan novi bend kao dfrajle...sama kritika popboksa, cak i ova blago negativna, je za njih nezasluzeni kompliment...mislim ljudi to su cetiri ribe sa forama i sarmom ognjena amidzica, koje preradjuju iznosene hitove...terase jadranske obale, kokteli i promocije su njihov najvisi umetnicki domet
-
ДадоБЛ (gost)
| 10.03.2013. 13.51.42
ФРАЈЛЕ су групица жена које треба, можда и јажвно, да певају, али само у некаквим клубовима и не заслужују тренутак медијске експлоатације/маркетунга. Много је бендова који својим радом и квалитетом то заслужују, али их нема на попбоксу!
-
joja jaše noja (gost)
| 10.03.2013. 15.46.36
šta god neko mislio o frajlama, popboks je sajt koji se bavi popularnom kulturom a one su neosporno deo te priče. moramo da znamo šta se dešava u mejnstrimu i valja li to čemu a ne samo da beležimo činjenicu postojanja.
-
Ksenija (gost)
| 10.03.2013. 18.14.08
Ovakav maliciozan nacin komentarisanja samo govori o nespremnosti da se prihvati nesto novo i drugacije. Neverovatno je da neko ode na koncert, samo da bi trazio mane. Gomila danasnjih kvazi-umetnika ima sablon po kom radi, ova pesma, ona pesma, poklon, bis, poklon, kraj. One daju sebe u to, sale se, komuniciraju sa publikom... Spontano, emotivno i iskreno. Na nastupima ima suza, smeha, nema foliranja i pretvaranja. Njima je poslo za rukom da nekoliko dana pred koncert rasprodaju SC, na praznik, kada ima puno desavanja. To je merilo uspeha. Svako ima pravo na svoje misljenje i svoj ukus, ali ako ti se nesto ne dopada, to ne komentarises. Na koncertu sam bila u prilici da se potpuno opustim, zaboravim na sve probleme i otplovim negde daleko... I to je, po mom skromnom misljenju, i smisao koncerta, a ne cepidlacenje... Ovim se devojkama ne moze osporiti talenat, originalnost i jedinstvenost, besprekorno slaganje i dopunjavanje... A to sto neko u tome ne vidi ono sto treba, je ipak neki licni problem, sto uopste ima ideju da krene od trazenja mana, umesto od uzivanja. Nek prica ko sta hoce, one sad imaju puno uspeha, i to je tek njihov pocetak!
-
tozzinjo (gost)
| 10.03.2013. 21.50.37
"Njima je poslo za rukom da nekoliko dana pred koncert rasprodaju SC, na praznik"
To uspjeva i Zeljku Samardzicu vec godinama pa nekako, kad sam zeljan da saznam sta se sve desava u njegovom zivotu i karijeri, a posebno kakave je bio tradicionalnio koncert mostarsko sarmera za dan zena- necu tu vijest traziti na popboksu.
ako je to mjerilo uspjeha onda do djavola sajednim the Muse koji su svirali pred jedva nekoliko hiljada ljdi u Areni. Dajte nam izvjestaje sa koncerta Cece na marakani, a u rubrici "sjecanja" Popboks bi trebao da nadje skenirane clanke i intervjue Zdravka Colica sa turneje "putujuci zemljotres" umjesto sto citaoce smara sa skeniranim intervjuima iz Dzuboksa, zar ne Ksenija?
A komunikaciju sa publikom izmedju pjesama je vec na svoj maestralno pateticni nacin patentirao panonski mornar, takod a bas nisam zeljan 4 "mornarke"(ili "zenska mornara") koje recikliraju atmosfera svog kapetana od belu ladju. Kad hocu koncert odem na Brejkerse, kad hocu stand up comedian, ukucam Pablo Francisco na Youtube. Odvojeno su odlicni ali ne mogu da zamislim Pabla kao frontmena punk (garage) rock benda, niti Caneta kako imitira PAbla.
-
Ksenija (gost)
| 11.03.2013. 08.58.20
Uz duzno postovanje, Zeljku Samardzicu ne uspeva. Ili bude poluprazno, ili su karte razdele. Uspelo mu je pre 6 godina, ali sad vec tesko. Postujem to da senekome njihov stil ne dopada, ali to nije razlog da ih pljujete, jednostavno zaobidjite!
-
Gost (gost)
| 11.03.2013. 11.57.14
Ksenija, očigledno ste novi ovde. Svako ko poseti neki koncert ima pravo na svoje mišljenje o tom koncertu, a na Popboksu i mogućnost da to svoje mišljenje javno saopšti u okviru komentara na izveštaj sa tog koncerta.
Ovde najčešće nećete dobiti tapšanje po ramenu zato što vas je neko ubedio da ste dobri. Ovo nije Pink, pa da ima interes u svim stvarima koje emituje i svim izvođačima koje promoviše, te zbog toga ubija svako kritičko mišljenje, ovde su ljudi slobodni da misle svojom glavom i to mišljenje iznesu javnosti.
Nedostatak ozbiljne kritike je veliki problem za domaći mainstream, a izgleda da je Popboks konačno rešio da tu nešto promeni. Nadam se da ste makar zadovoljni tekstom Jovana Ristića, ako već niste komentarima.
-
nezvani (gost)
| 11.03.2013. 12.12.38
prvo mi se nije svidela ta težnja popboksa da upliva u glavne vode ali sad vidim genijalnost tog poteza i nadam se da će istrajati u tome. izgleda da ovo neće biti još jedan u nizu promašaja popboksa.
stavljanje u istu ravan 'alternative' i granične produkcije mejnstrima je odlična ideja a komentari, sa novim dizajnom odgovora, otvaraju dugoočekivanu dimenziju polemike. napokon će postojati konstantni kreativni šrafić finog podešavanja kvaliteta 'alternative'.
-
tozzinjo (gost)
| 11.03.2013. 15.06.35
Ksenija, ne bih znao da li mu uspjeva ili ne. Jednostavno ne pratim taj segment muzike. Naravno, podrzavam Popboks sa uplivom u "komercijalnije vode" ali ipak mmislimd a ovako daleko komercijalno ne bi trebalod a se ide na ovom sajtu. Neka granica bi trebalid a budu, da ih tako nazovemo "pop(ularni) rok bendovi" poput bajage ili van goga (kojeg ne mogu da smislim, ali nije bitno, ner adi se o mom ukusu).
Bendovi koji pretenduju da ptreotmu publiku Zeljku Samardzicu , srto ce reci bendovi sa istom ciljnom grupom, mislim da ne bi trebalid a imaju vise od letimicnog osvrta na ovom portalu, ali to je smao moje misljenje...
-
sve je moje tvoje (gost)
| 11.03.2013. 15.27.06
ja bih opušteno otišao na koncert željka samardžića da mi neko udeli karte. u stanju sam da nabrojim podosta pesama čiji ritam i nešto teksta znam. jbg, ipak sam bio narodnjak pre nego što sam postao alternativac.
+
svako ko ima ''parodijske zajebancije na račun meketavih turbofolk pevaljki i Lepe Lukić'' mi izaziva gotovo alergijsku reakciju. valjda dara bubamara peva o salašima, šufnudlama i kibicfensterima, a vojvođani idu u folkoteku sa frakom i cilindrom. svaki od tih panonskih nostalgičnih projekata ne previše suptilno provlači tezu da je vojvo ekipa gospodskija od ostatka srbije i to već postaje mučno.
-
pitmaravich
| 11.03.2013. 22.44.39
Pa opste je poznato da su frajle rezimski bend vojvodjanskih (severnosrpskih!) vlasti i aflatoksinaske ekipe. :facepalm:
-
казимир (gost)
| 11.03.2013. 22.49.36
лепо сам ја говорио - од свих тих војвођанера једино је ваљо ли мен.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.