Sedam nije ploča koja sluti sluti revoluciju čijim pominjanjem i otpočinje ovaj povratnički album, ali jeste sasvim prihvatljiv i upotrebljiv album veterana koji za (i dalje daleko važnije) žive nastupe već ima fundus boljih i provereno efektnih pesama iz davnoprošlih dana.
(Dallas Records)
Barem što se potpisnika ovih redova tiče, priča o Plavom orkestru teško da može početi bez prelaska u domen ličnog i recenzijama ne toliko primerenog prvog lica jednine. Dakle, u danima najveće euforije osećao sam i predano negovao jaku rezervu prema Plavom orkestru, godine su prolazile, tako je i moje shvatanje popularne kulture evoluirao/devoluiralo, a u međuvremenu su mudriji i upućeniji ubedljivo objašnjavali da je Plavi orkestar zapravo primer zdrave aproprijacije stranih stilema domaćem okolnostima. To je u dobroj meri i uticalo da možda i prekasno revidiram svoj stav prema ako ne dometima, a ono makar prema značaju Plavog orkestra istoriji ovdašnjeg pop-rocka. Mada, i uz tu promenu, i dan danas sam sklon da uz Plavi orkestar umesto nezaobilazne Suade povezujem Kad mi kažeš paša, odnosno namesto odbojne Fa, Fa, Fašista upečatljivu power-pop baladu Simpatija iz poznijeg dela SFRJ odeljka njihove karijere.
Sa druge strane, kada je reč o veteranskim i/ili povratničkim albumima (a Plavi orkestar jeste veteranska četa, baš kao što je teško poreći da je Sedam povratnički album nakon nerezonski duge pauze), mora se imati u vidu da zamor materijala pre ili kasnije stigne i mlađe i manje zaslužne, te od iskusnijih kreativaca čije radove još uvek ima smisla pratiti na prvom mestu treba očekivati tek opšte dostojanstvo izrade i sveukupnu upotrebljivost. Naravno, ako gornje ograde i relativizacije prihvatimo kao odraz zdravog razuma, teško da iko od veterana zbilja može da suštinski razočara. Na sreću i poklonika Plavog orkestra iz najboljih im dana i onih kojima dopadne da izvagaju domete najskorije predstavljenog, Plavi orkestar se u epizodi Sedam ipak pokazao kadrim i za nešto više od tako dragovoljno niže postavljene rampe.
Uvodna Revolucija počinje simpatičnim stihovima „Više nisam spreman za parole ni da lažem da svi se vole“, ali na kraju ipak doseže tek do funkcionalnog, ali prevashodno tipskog SFRJ/ex-yu/post-yu viđenja britanskog popa uz sasvim izlišnu rap deonicu, koja je tek pokriće za učešće Dubioza kolektiva, bez čijeg doprinosa bi ova solidna pesma svakako mogla. Takođe u okvirima tipskog, ali tipskog unutar notnih postavki Plavog orkestra iz ranih dana, kreće se naslovna pesma, a slična presuda bi se mogla izneti i u slučajevima pesama Slatke čari i Amerika, koja u refrenu na idejnom nivou stupa u nenamernu rimu sa istoimenim klasikom Miroslava Ilića. Ipak, Amerika se iz ove grupe izdvaja potencijalom da postane kandidat za horsko pevanje u standionsko-arenaškim okvirima.
Utisak u dobroj meri pokvare mediteranski šlager Bi li pošla sa mnom (tekst potpisuje Lošić u saradnji sa Gibonnijem), pesma kojoj možda fali barem nešto inače počesto diskutabilne (auto)ironije, jer ovako tvrdolinijaški sročen morski šlager dovodi Plavi porkestar u analogiju sa Crvenom jabukom čiji članovi u kreativnom smislu predugo već gacaju po plićaku ovog mahom potrošenog i iritantnog podžanra. Tek nešto bolji utisak ostavlja numera Ti misliš da je meni lako, ziheraški postavljen duet sa Draganom Mirković, koji osim veće minutaže u „emisijama“ DM SAT-a slabo da išta opipljivije može da donese Lošiću i družbi, a i sama Dragana Mirković svakako može bolje od ovoga, posebno ako bi se vratila šumadijskom bluzu kakav pamtimo iz klasika Kroz šljivike i livade.
Osim uspelog plavorkestarskog viđenja funka Nedodirljiva i efektno jednostavnih i svedenih S tvojim imenom na usnama i Od kad si doma (sa sve referenom na slovenačkom), najbolji deo ovog albuma strpljive i dobronamerne (što su najčešće tek dve nijanse sličnog, ako ne istog) ipak sačeka negde pri finišu albuma, posebno u balkanskom dernek-tangu Život nije logika i u pesmi Svatko od nas nosi svoju bol u kojoj ciljani nostalgičarski/retro štimung svakako ponajbolje funkcioniše.
Imajući sve navedeno u vidu, Plavi orkestar se u slučaju ovog albuma pokazao spreman da isporuči i primetno više od pominjanih popustljivih uzusa viđenih za iskusnije učesnike u igru, a u isti mah da za pravo onima koji su, kada je ova istrajna skupina u pitanju, u dugom međuvremenu od dana Soldatskog bala pokazali spremnost da prevaziđu isključivost tako svojstvenu nežnim godinama odrastanja.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
krcko (gost)
| 19.02.2013. 16.12.09
sa planete kanca manca dosla su nam cetri bosanca!
jel ovo neki srpski guilt trip pa sad treba da se pravimo da registrujemo plave orkestre i crvene jabuke? hague nije dovoljan?
sta je sledece? dino merlin i seid memic vajta ocene 8 i osam ipo? afera agrokomerc i babo abdic rock opera autor gabor lendjel, nedzad savkovic u ulozi fikreta? rijalda kadric u ulozi nage fatime sa kosom od 1.8m koju ceslja u zoru posle noci punog meseca na obalama uzavrele mjeljasnice?
a i ovaj graficki dizajn, zasto? sta je starom falilo? zasto menjati kad radi? bolan! itd?
-
slobodankovic
| 20.02.2013. 12.14.56
kralju !
-
LaleNbg (gost)
| 21.02.2013. 12.48.59
Sabijaj, Krcko!
-
tozzinjo (gost)
| 19.02.2013. 17.44.47
Krcko, ko god stavi merlin i plavi orkestar u istu recenicu, taj nije skapirao flow. pretpostavljamda si jedan od onih koji se iz uctivosti smijao na svaki pedeseti skech nadrealista, cisto po inerciji, jer se i drugi smiju, a da ti je u stvari to bilo dosadno. zato si jedva docekao dva sata kvalitetnog programa pa se i danas kunes da su "gradski i prigradski" i njihove fore sa hrenovcicama, vrhunac inteligentnog humora na ovim prostorima...
svako sa imalo trotoara na djonovima moze upotrijebiti prostu logiku da shvati da osoba rodjena u sarajevu (a ne negdje "oko saraj'va") sezdesetih, definitivno imena poput suade ili rijeci poput parajlija upotrebljava "ozbiljno posrpdno"...bili su kemp i to svjesno..u stvari citava prica oko njih, jos od menadzera pod pseudonimom "malkolm muharem" je bila najinteligentnija smicalica ikad na balkanu. taj new primitivs jednostavno mnogi povrsno shvataju.
plavi orkestar obradjuje primal scream a merlin majkl dzeksona...ova dva benda u istu recenicu je big no-no
-
LaleNbg (gost)
| 21.02.2013. 12.52.58
Bosna je uvek bila tamni vilajet popularne muzike, koji je iznedrio sve najgore iz bivse SFRJ, grdje cak i od dalmatinskih narikača. Brljotina je bilo i u Srbiji i ostalim republikama, ali Prljavi orkestar ostaje nesto najgore iz perioda 1945-1990, kada je pop i rok u pitanju. Sve i da sada snime ''Bohemian rhapsody'', nece se u mojim ocima oprati za raznorazne ''Suade'', ''Putere'', ''Fasiste'' i ostale budalastine...
-
čekić (gost)
| 20.02.2013. 12.22.23
a ja veselnik sve vreme mislio da je to shit from a bull, kad ono kemp...
-
tozzinjo (gost)
| 20.02.2013. 14.43.44
...inace je srbija sa sinisom pavicem kao rodonacelnikom humora u poslednjih dvadeset godina, kursadzijama, trendipopulistickim "tu-i-tamo"indexovcima, vulgarnim borom corbom i (jedinom)dobrom sovinistickom farsom - apsolutno kompetentna da da ocjenjuje balkanski kemp :)
mislim, nema ljutnje, ali tako je. od nacionalne politike pa sve do nekih "urbanih" i umjetnickih voda, srbi(janci) su oduvijek malo precjenjivali sebe. nebeski narod...
-
smor.ba (gost)
| 21.02.2013. 14.45.27
ćevapi.
Sve su to ćevapi. Zavisi iz kog ugla gledate na te ćevape.. Da li su ćevapi kod Želje, u Bash carshiji, ili u Beogradu.
A kada gledamo na te ćevape iz ugla Gordana P. tek se onda ogladni (doduse, on i najbolje pise o hrani, da se ne lazemo)....No, meni ti ćevapi nisu smesni(koliko god bili mali u Bosni), a ni kemp. Kao ni sve ono o cemu se ovde pise.
Ima previse muzickog djubreta i ovde i tamo(ukljucujuci Balavi Orkestar), a o humoru bolje da ne pricamo. Cast nekim izuzecima(Top Lista neandrtalista) i Djuri. Mada je i tu bilo dosta down-ova.
A sta cemo sa vegetarijancima?
-
srbIN (gost)
| 21.02.2013. 22.57.19
sta naprica ovaj tozzinjo
-
tozzinjo (gost)
| 22.02.2013. 17.09.38
Tacno je da svaka republika ima bljuvotina ali koja ih to drzava na planeti nema? Cak i famozna alternativi naklonjena Slovenija sa gomilom (ne samo) hard core bendova nije imuna na muzicke izbljuvke.
A ako je BiH uvijek bila muzicki tamni vilajet, onda mi nije jasno kako je na jednu Fahretu Jahic (koja je oduvijek bila veca zvijezda u Srbiji nego u BiH- tema za razmisljanje, a mozda i ne?) dodje luce iz Kasidola, udovica iz Zitoradje, urbana "krimi-rad" Beogradjanka, oko-mene-sve-je-belo kralj splavova i ostali? A i mnogo prije "renomea" iz Bjeljine je Juzni Vetar zario i palio bivsom Jugom, preciznije - najvecim dijelom Srbije i istocnim dijelom Bosne. Zanimljivo, hm?
Vremena se mijenjaju. Do prije 20, 25 godina Cune i Tozovac su bili boemi a Miroslav Ilic je bio novokomponovan sund. Danas se Miroslav Ilic slovi za boema kojeg i Balasevic zove kao gosta na koncert, a Lukas je primitivni turbo folker. Nece me zacuditi ako za 15-ak godina i doticni kralj splavova bude nasao svoje mjesto u plejadi boema.
Kad smo vec kod Balasevica, Dino Merlin ga polako sustize u patetici, ali Balsevic mu je jos uvijek profesor. Znaci, ne bih bas rekao da je samo BiH bila tamni muzicki vilajet.
A sto se cevapa tice, vrijedi isto kao za humor - ja kad vidim da sa jedne strane drine jedu kecap uz cevape, zlo mi dodje. Neke stvari jednostavno ne idu skupa. Srbija ima divnu karadjordjevu sniclu a i zlatiborski kajmak nije los, medjutim, stvari poput cevapa ili pravljenja sudzuka, jednostavno nisu u krvi narodu s tog podneblja. Zlatiborac zna da napravi govedju kobasicu i da je nazove sudzukom, ali to bi bilo isto kao uporedjivati Poli i yuhorov pileci parizer.
S humorom je ista stvar. Top lista nadrealista, odnosno sire gledano "new primitivs" je najsvjeziji umjetnicki pristup na prostorima ex-yu. Zbog cega? Pa zato sto konstantno balansira, uzimajuci najbolje iz oba svijeta. Srbijanski humor ne zna da balansira. Srbijanski humor se grubo moze podijeliti na dvije vrste: Prva je gradjansko-sterilni poput 2 sata kvalitetnog programa ili otvorenih vrata, sa povremenim kvotabilnim recenicama ali konceptualno ogormnom nulom. Jedini "plus" na kojem i Srbljanovicka konkretno uvijek insistira je ta kvazi-subverzija u smislud a je serija ironican otklon prema tadasnjoj drzavnoj politici a ipak je uspjela uci u mainstream medije. Druga vrsta srbijanskog humora je Pavicevska vizija Srbije u kojoj uvijek imamo neku potragu za koferom para ili nasljedstvom i par Srba "s juznu prugu"- priprostih ali dobrih "k'o 'leba". Taj klishe se masovno (zlo)upotrebljava vec decenijama i koliko god da su mu korijeni kvalitetni (Nusiceva gospodja ministarka), vec je postao samoparodija.
Nazalost, kad se stvari realno sagledaju, tako je. Sto neko rece, ima i u BiH "downova" od muzickog (pogotovo) pa do generalno kulturnog zivota i ponude, ali nekako niko prvo da pogleda u svoje dvoriste...
-
zoki (gost)
| 22.02.2013. 18.39.04
hajde predlozi neku kvalitetnu komediju iz bih, seriju, film, nesto osim nadrealista. srecom imamo viceva o hasi i muji na pretek
-
Pexa (gost)
| 25.02.2013. 09.24.53
Prica oko toga koja je republika imala bolji, gori muzicki, kulturni ukus prosto zveci koliko je prazna i predstavlja cisto merenje polnog organa.
Nazivati Plavi Orkestar kempom, gurati ih u new primitivs (znaci, trpati ih u isti kos sa Zabranjenim Pusenjem!), daje za pravo svima koji smatraju da su svi sa sarajevske scene isti, a nisu.
Mnogi ljudi iz mog okruzenja su zbog predrasuda, zbog bendova kao sto su Plavi Orkestar, Merlin, Valentino... propustili istinski veliki bend koji se zove Zabranjeno Pusenje.
Pokusao sam ljudima da objasnim da ko voli Top Listu Nadrealista, sigurno ce voleti i Pusenje, to su isti autori, Nele nije Losa, Sejo nije Zijo, al dzaba...
-
mamouej (gost)
| 27.02.2013. 01.46.26
grozim se ironijskih otklona i subverzivnih djelatnika. to mi je oduvek bilo beskarakterno (da ne kažem neku težu reč).
-
Milan (gost)
| 16.08.2013. 09.06.59
Plavi orkestar? Na početku njihove karijere, stvarali su "muziku" koja je neka relacija selo-grad, a nije ni selo ni grad. Kao neki lumper proleterijat koji proklinje seljačko poreklo i uživa u naglo stečenoj urbanosti. Zamišljam neku kafanu na Ibarskoj gde pijane kamiondžije uz Suadu i Fa-fa fašistu lome čase i dobro se zabavljaju. Oni su u početku bili neki očuh turbo-folka, a danas kada ih slušam (sve te obrade na suvo), shvatam da su kupili ulaznicu za grad, ali po kojoj ceni? Neko zaista posvećen i stručan, mogao bi da prouči njihovu karijeru i razvoj, jer oni su zapravo dijagnoza bolesti Jugoslavije i jugoslovenske rock / pop / folk muzike.
-
mowo (gost)
| 16.08.2013. 19.24.30
kaži osam.
-
Alex (gost)
| 17.08.2013. 05.27.44
Ipak samo u recenziji ima neke kompetencije. U komentarima ne.
-
boring 797 (gost)
| 19.08.2013. 08.25.14
Mene zabavlja ova reakcija zgrozenih citalaca ppbksa na p orkestar. Ko s. trifunovic na nisvilu il ono kad je reklamiro sebe preko bolesne dece. Pobunjenistvo sa razlozima. Sjajno biste se uklopili u novi skec nadrealista
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.