Bez pardona i patetike

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Sala Amerikana, Dom omladine Beograda
Datum: 14. febrar 2013.

Damir Urban je aplauze Beograđana dobio pre nego što je započeo koncert u Domu omladine Beograda. Publika, koja ga je strpljivo i bez negodovanja čekala 'akademskih' sat vremena kašnjenja, bila je zadovoljna čim se pojavio na bini. Urban &  4 su do sada u Beogradu nastupili na Long Night festivalu prošle godine, a pre toga još samo na Beer festu, te im je ovo bio prvi samostalni koncert u prestonici Srbije. Za početnu numeru odabrana je proverena stara stvar Pustinje, koju je Urban napisao još u svom prvom bendu Laufer.

„Prvo su nam rekli da ćemo biti jedini koncert. Onda je zakazala i Josipa svoj nastup. Mislili smo, jebiga, biće malo manje ljudi. A onda je ispalo da je zakazano, kako su nam rekli, nekih 18, 19 koncerata u Beogradu“, kao da se hrvatski muzičar posle uvodne numere pravdao što Amerikana nije bila potpuno krcata. Urban  je međutim sinoć uspeo da sakupi oko 600 fanova, što je u suštini bio sasvim solidan broj za dobro popunjenu salu u kojoj je svako imao dovoljno komoditeta za đuskanje bez guranja. Već kod druge pesme Kundera, sa istoimenog poslednjeg albuma, videlo se da su Urban & 4 odlično uvežbana petorka. Članovi benda su se usled energične svirke pošteno preznojili posle samo nekoliko uvodnih numera, pokazujući da neće praviti kompromise. Zanimljivo je da uprkos tome ime rimokatoličkog praznika, koji je zahvaljujući marketinškim kampanjama prihvatio veći deo planete, nije ni jednom spomenut od strane muzičara na bini, pa ćemo tako i mi izbeći da ga navedemo u izveštaju, bez zle namere da se uvrede bilo čija verska ili ljubavna osećanja. U publici je svakako bilo razmene poljubaca zaljubljenih parova, što međutim ne spada u ništa naročito posebno kada su u pitanju ovakvi koncerti na bilo koji drugi dan.

„Ima jedna varijanta kada si dvadeseti put negde i već znaš šta te očekuje i kakva će atmosfera biti. Ima druga varijanta kada prvi put dođeš u neki grad, pa te kao u Ljubljani dočeka pet ljudi u publici. Onda se i ti iznerviraš pa jebeš mater svima... Izgleda da ima i ova varijanta koja nam je još uvek nepoznata. Daćemo maksimalu, pa šta bude...“, poručio je Urban fanovima, a sudeći po onome što je viđeno do kraja večeri nije lagao. Bila je to svirka bez pardona i (praznične) patetike, pošteno odrađena, do poslednjeg atoma snage svih izvođača na bini, što je publika umela da prepozna i nagradi pravljenjem dobre atmosfere tokom više od tri sata u DOB-u (sat vremena čekanja i dva i kusur sata svirke).

"Razmišljali smo da li ćemo svirat samo stare ili i nove pjesme. Pa smo rekli da ćemo svirati i nove, pa ko zna – zna... Jebiga...“, upoznao je posle nekog vremena Urban sve prisutne sa repertoarom koji ih očekuje. Ruke, Nebo, Budi moja voda, Black Tatoo, Kornjača, Aroma Satanica... Sve su to bile stare numere koje su Beograđani mahom dobro znali. Muzičare kao da je iznenadilo to što je većina dobro bila upućena i u tekstove novih stvari kao što su: Kasno je za ljubav (Ruske šume), Ako se napijem do smrti... Očigledno je da hrvatski muzičar ima malu, ali odanu bazu fanova i u Srbiji i da je slobodno mogao i mnogo ranije da se usudi na samostalni nastup u Beogradu. Takođe, Urban i 4 načinom sviranja i koncertnim aranžmanima daju svojim pesama potpuno drugu dimenziju. Ima bendova čija skoro svaka stvar jednostavno bolje zvuči uživo, a Urban i 4 upravo nesumnjivo spadaju u tu grupu.

Damir Urban ni ovaj put nije propustio da bude obučen u svoju crnu kombinaciju – sako, suknja, čarape dokolenice i duboke cipele. Od svog standardnog stajlinga propustio je jedino da nalakira nokte. Posle gomile prepoznatljivih pesama koje je napisao u karijeri dugoj dve i po decenije neko bi pomislio da mu takvo skretanje pažnje javnosti više nije ni potrebno. On međutim od toga ne odustaje i na bini uporno oblači ono što bi malo ko nosio na ulici. Tokom ovog nastupa nije odustao ni od svog, možda bespotrebnog, pomalo vulgarnog načina izražavanja. Tako je u priči između pesama auditorijum (pre)više puta imao priliku da čuje narodne izraze za muški i ženski polni organ. Manire je, pak, pokazao kada je na kraju zvaničnog dela koncerta pojedinim mladim damama iz prvih redova poljubio ruke, ali i kada je tokom bisa publici podelio višak flaša sa vodom koje su preostale na bini. Fanovi su ga inače dva puta 'terali' da izađe na bis. Pozivi za treći izlazak na scenu opravdano su izostali jer snagu više nisu imali ni fanovi ni muzičari...