Whatever People Say I Am, That's What I Am Not

U pauzi između iščitavanja silnih hvalospeva ovom albumu (koji su, naravno, i sami preslušali), Senki&Vladimiru se nešto učinilo sumnjivim, pa su pokušali da raskrinkaju fenomen Arctic Monkeysa.

Pri tome su naivno pomislili da će čitaoci naivno da pomisle kako je u pitanju recenzija....

(...)

Senka: Vrlo me zanima tvoje mišljenje o Arctic Monkeysima..

Vlada: Moje mišljenje o Arktičkim mymoončićima je da mi je mnogo teško da imam ikakvo mišljenje o njima. Da su se pojavili 2002. uz malo truda zvali bi se Libertines. Da su nešto najpribližnije boj-bendu u indiroku - nisu, te mi je poprilično nejasno kako je baš njima upala kašika u med da imaju istorijski singl na kecu UK singlijade. Pesme pravljene da budu plesni blokbasteri (negde) ili, pak, setna oda mladosti. O uticajima mi je teško da pričam, jer su otprilike pokupili najprosečnije elemente najprosečnijih aktuelnih britanskih indie-janskih bendova (eto mi i odgovora na nejasnoću odozgo), što im verovatno obezbeđuje mučnu rotaciju na TV/radio bez koje bih ih bez frke zaboravio za tričavih pola sata (moj tvrd-disk još brže) i setio tek 30 godina kasnije kada bih u BBC dokumentarcu ugledao šokantnu storiju o zalutaloj šimpanzi koja je preživela na (Ant)Arktiku zahvaljujući nadasve predusretljivoj i brižnoj porodici pingvina.

Senka: Sve preslušavam ovaj album i pokušavam da shvatim šta je to toliko sjajno u vezi sa njim. Pola pesama ne mogu da upamtim ni na treće slušanje. Ništa posebno. Okej, slatki su im tekstovi, ali im je muzika nepamtljiva. A i ne izgledaju baš nešto (ti si prvi pomenuo boj bendove).

Vlada: Teorijski je moguće da će baš oni smrtno pokopati ideju indie-rock filozofije ili doneti hiperprodukciju identičnih (što bi se svelo na manje-više isto) od kojih ću od muke početi da slušam sabrana dela Erika Kleptona, a britiš populacija će se okrenuti pak grejtist hits kompilaciji Demisa Rusosa.

Senka: Ne verujem, jesi li video spot za Till The Sun Goes Down? Ej, hoćeš da pišemo recenziju AM zajednički?

Vlada: Zanimljiva zamisao. Kombinovani recenzenti. Time bi se „Arktičke majmunčine“ ugurale u elitno društvo jednog Ramba Amadeusa. Može, ali ja zaista imam malo toga da kažem o ovom bendu... Ostavljaju me apsolutno ravnodušnim. Ja tu simplicitno ne znam gde da počnem, šikni ti prvo svoje ideje, pa da vidim da li mogu da se nakalemim nekako. Ako ne, prepuštena si sama ovom vrhunskom izazovu.

Senka : Htela sam da nekako kroz dijalog pokušamo da shvatimo štos tako hvaljeni i da pobijemo neke od hvalospeva kojima su ih okitili. I da raskrinkamo analogiju “Arctic Monkeys are new Kaiser Chiefs, Kaiser Chiefs are new Franz Feridnand....” do u beskraj! Neće da dobiju više od šest od mene!

Vlada: Spikaš kao Brankica iz Insajdera. :) Od mene bi dobili tri za entuzijazam, pa kad saberemo i podelimo taman da ne preguraju cenzus. Mislim da su naši pm-ovi na tematiku Arktičkih majmuna najbolja recenzija... ja bih to kopipejstao gosn. Popboks uredniku, uz neophodno lektorisanje na književni jezik (uglavnom učinjeno/oknjiževljeno – op. gosn. ur). Mislim da AM iskaju onaj nivo pristupa kada ti neko ne izaziva nijedno drugo čulo, pa moraš beskrajno da mozgaš kako da ih nekako uvezeš sa Gang of Four ne bi li dobili imalo kredibiliteta. Prosto - poređenje sa Franc fuckin' Ferdinand ili Kayser Chiefs (pa i Libertines) ne vodi ničemu, a priču račva u majčinu (što si i sama primetila).

Senka: A čak i to naprezanje ne daje rezultate. Nekako je odmah jasno da se ovi 19-odišnjaci nisu baš u životu naslušali Gang of Four (ne da im ja to nešto specijalno zameram). Po sopstvenom priznanju odrasli su uz hip hop, te im je muzička industrija tu odmah nakačila neke uticaje kada su tekstovi u pitanju.

Vlada: Svaki žanr koga se dohvati masovna produkcija doživi prezasićenost i samodestrukciju, a AM deluju baš kao vesnici takvog nečega. Katastrofa bi mogla da usledi kad se pojave identične kopije AM. Originalnost (autentičnost?) jesu precenjene kategorije, ali ne baš ovoliko. AM ne nose ništa novo (doduše, novo jeste diskutabilan pojam u gitarskoj mjuzi); tekstualno - malo pomerena britpopasta tematika bez tendencije ka tvorbi urbanih himni, a muzički - prosek prosečnosti.

Senka: Bojim se da si ovde već sasvim u pravu. Iako mi nakon što sam pogledala spot When The Sun Goes Down nije baš najjasnije kako je takva pesma sa takvim spotom bez problema došla na prvo mesto lista prodaje.

Sad već možemo da polemišemo oko toga da li je bolje da se dogodi ekspanzija AM dvojnika, namesto ekspanzije Sugababes-PussycatDolls - BlackEyedPeas - GwenStefani dvojnika. Ne bih se opredeljivala ni za jedno od dva navedena zla, s otklonom sto mi nekako lepše da gledam 24/7 na televiziji one koji otvoreno sebi na čelo lepe: “masovna proizvodnja”.

Vlada: Bliskost tinejdžerskoj populaciji je evidentna, ali ne treba zaboraviti ni da se tinejdžeri najbrže zasite od svih starosnih dobi i da im je želja za otkrivanjem u tom dobu bezgranična.

Prosto ne vidim ovaj album kao izvor inspiracije za razvijanje „ideje“ (ako takvog nečega ovde i ima), jer je sam po sebi veštački budžena kompilacija.

Senka: Veštačka kompilacija budžena od pesama sa dva demo albuma koje smo svi poodavno mogli da daunlodujemo sa Neta.

Nego, primetih da se do sada uopšte nismo dohvatili same muzike i pesama. Pesme su često nepamtljivih melodija, sa solidnim do ponekad vrlo dobrim tekstovima, a i kriva sam što mi se vokal Aleksa Turnera prilično sviđa. Izdvaja se Mardy Bum i možda malo prvi hit singl.

Vlada: Licitirao bih na najprolazniju atrakciju indiejanskog roka do sada, da se Domino očajnički neće truditi da ovu krhku zlatnu koku učini finansijerom novih albuma ostalih svojih potpisnika.

Senka: Nego, jel’ se neko još uvek seća omiljenog benda svakog kritičara sobe strane Atlantika s početka prošle godine, Bravery? (case closed)

(Op. ur: Popboks se, da se javim drugi i poslednji put, za razliku od mogula Rolling Stonea koju su pre 13 meseci taj bend proglasili “nadom 2005. godine”, u slučaju Bravery (I u nekim drugim) - nalazi na obalama Aljaske. Klik OVDE.)

Vlada: Moj pokušaj shvatanja fenomena je potpuno omanuo. Actually, upravo sam mu posvetio više vremena nego što bi trajao temporary file „Arctic Monkeys“ u mom mozgu, od srca je miljama daleko, a ima i zanimljivijih bendova uz koje se može izgledati lepo na densfloru.

Senka: Ili možda bolje da smo dali album na preslušavanje nekom 16-ogodišnjaku?