871-880 od 936 (strana 88 od 94)
Fenomenalne pjesme za rasne pjevače ne pišu se svaki dan, tako da album obrada u jednom trenutku postane neminovnost. Ja sam imao veliku sreću što su moje vizije tih pjesama izvrsno prihvaćene i što na koncertima ljudi te pjesme polako smatraju mojima
Dešavalo mi se da neki ljudi koji se nađu u mom stanu protestuju što od stotinu diskova ne mogu da puste ništa, a da im ne podere uši. Morao sam da kupim Best of Beatles kao kompromis. Nekada su The Beatles bili buka, a danas su to nežni zvuci za opuštanje i more slatkih snova. Znači da ce doći takav dan kada će se Klopka Za Pionira slušati za miran san
Ono što sam doživeo prvi put u Beogradu, ostaće mi zauvek urezano u sećanje. Ne znam kako da to opišem. Beograd sam napustio bogatiji za mnoga saznanja, nova prijateljstva, zadivljen što sam pronašao grad u kome postoji tako velik broj ljudi koji zna gotovo sve o mojoj muzici. Volim taj odnos kad si oči u oči s publikom i kad im kažeš „hej, večeras sam s vama, daću vam deo sebe, svog života, podeliću emocije s vama!“
I on je krenuo stopama Nicka Hornbyja! Bivše ubojito pero časopisa New Musical Express, Tony Parsons, piše romane i to veoma zabavne. U pauzi tog posla posetio je Beograd i pričao za Popboks
Pišem o životima oko benda, svom životu i politici, a to su prečesto mračna mesta
Ponekad zaista izgleda zastrašujuće kako si ranjiv u emocionalno iskrenim pesmama. S druge strane, fasada iza koje se kriješ kao izvođač može prilično da te zaštiti u tom trenutku. Opasno? Opasno je voziti automobil u alkoholisanom stanju
Bio sam van filmske industrije dugo vremena. Robert me pozvao i rekao: "Mislim da bi Mickey Rourke mogao biti Marv." Odgovorio sam: "Šta? Taj mršavi lik iz Body Heata?" Na kraju sam se susreo sa Mickeyjem u Robertovoj hotelskoj sobi. Ušao je i umalo odvalio vrata svojim ramenima. Shvatio sam da se malo povećao
Noć posvećena uspomeni na legendarnog beogradskog gitaristu i pevača Zorana Božinovića, člana jednog od najznačajnijih beogradskih, srpskih i jugoslovenskih rock grupa ikad, Pop Mašine (kasnije Rock Mašine), preminulog 12. jula prošle godine
Dobijam puno e-mailova u kojima me pitaju zašto sam otišao iz Rolling Stonesa i hoću li ikada više svirati sa njima, te govore da bih trebao da se vratim jer bez mene više ne zvuče isto, itd itd. Ali to nije moj problem. Oni to danas rade drugačije nego ranije. Čini mi se da celi posao rade nekako mehanički. Na bini sviraju sa metronomima - klik-klik-klik za tempo. U moje vreme smo svirali jednostavno - nekada brže, nekada sporije, ali je bilo zanimljivije
Nezavisno od silne prašine koja se podigla oko njegovog imena i od kvaliteta bilo koje pesme koju je napisao/otpevao, ima nečeg romantičnog i potpuno asinhronog u njegovoj pojavi u vremenu u kom su rock zvezde postale pristojni momci iz komšiluka, društveno odgovorni i/ili savršeno svesni svoje tržišne vrednosti i važnosti ličnog imidža
