Bio sam van filmske industrije dugo vremena. Robert me pozvao i rekao: "Mislim da bi Mickey Rourke mogao biti Marv." Odgovorio sam: "Šta? Taj mršavi lik iz Body Heata?" Na kraju sam se susreo sa Mickeyjem u Robertovoj hotelskoj sobi. Ušao je i umalo odvalio vrata svojim ramenima. Shvatio sam da se malo povećao
Reditelju koji je sa 23 godine i 7.000 dolara postao jedna od ključnih holivudskih igrača nakon pozitivnih kritika
Grada greha ekranizacije stripova postaju fetiš.
U filmskim kuloarima su krenule priče da se u prebogatoj kuhinji Roberta Rodrigueza već spremaju nastavci, što bi značilo da je studio (Miramax) višenego zadovoljan dosadašnjim kritikama i gledanošću.
Reč je o dva nova Sin City naslova, koji bi, prema najavama, trebali da budu snimljena back to back (simultano), pa ih zato očekuje istovremena premijera leta 2007. Sigurno je da će Rodriguez ostati veran vizuelnom identitetu, te noir atmosferi strip predloška i uvek spremnim asistencijama velikog Franka Millera, a za sada nam nije poznato koliko će ljudi iz originalne postave biti prisutno i u nastavcima.
Sudeći po intervjuu za časopisu FHM, autorski dvojac je u potpunosti siguran u svoje delo. Najzanimljivije delove tog intervjua prenosimo u Popboksu...
Robert Rodriguez: Čim je Frank Miller 1991. počeo da objavljuje stripove Sin City,počeo sam da ih sakupljam. To je jedan od onih stripova koji su izuzetno grafički upečatljivi, tako da kada uđete u prodavnicu stripova oni jednostavno vrište da ih kupite. Dok sam ih iščitavao, pomislio sam, da su to već najbolji filmovi koji još nisu snimljeni. Bože, pa ja čak i ne želim da ih adaptiram, već samo da ih direktno prenesem na film. Odabrao sam nekoliko meni omiljenih tabli da bih dokazao koncept. Snimio sam nekoliko eksperimentalnih kadrova sa bratom i sestrom na zelenom ekranu. Dodao sam veoma malo efekata i izgledalo je kao da gledate strip koji se iznenada počinje da se kreće.
Frank Miller: Robert nije imao moj broj telefona, pa je zvao mog advokata. Ali, ja nisam odgovorio na poziv. Onda je zvao mog urednika. I ja opet nisam odgovorio. Nisam poznavao Roberta; jednostavno nisam hteo da moja beba završi u holivudskim rukama. Odbio sam više od 15 filmskih ponuda za Sin City proteklih godina. Nisam želeo da se pretvori u jedan od onih odvratnih holivudskih filmova u kojima izvade svu tamu i u kojima svi žive sretno do kraja života.
Rodriguez: Kada sam konačno uhvatio, Franka rekao sam: "Hej, čoveče, zašto ti jednostavno ne bih pokazao šta imam? Tvoj strip je oživeo! Pogledaj, biću u Njujorku ovog petka...".
Frank je rekao: "OK. Petak zvuči dobro."
Onda sam nazvao svoju suprugu: "Ćao, srce. Pokupi decu. Idemo u Njujork!"
Miller: Robert mi je pokazao par snimaka koje je napravio sa svojom ekipom. Mislio sam da izgledaju prilično dobro. Rekao je: "Hoćemo li raditi?"
Ja sam promrmljao: "Ne". Mislim, svidelo mi se to što je uradio, ali jednostavno nisam mogao pustiti svoju bebu odatle.
Rodriguez: Znao sam da ovo neće biti dovoljno da ga ubedim, ali barem se pojavio na sastanku.
Miller: Narednog dana me pozvao i rekao: "Šta misliš da odeš sa mnom u Ostin i zajedno ćemo da snimimo jednu kratku priču? Proba. I ako ti se to ne svidi imaćemo dobar DVD koji možemo da pokazujemo prijateljima i reći ćemo zbogom jedan drugom. Ali ako nam se svidi, to znači da će nam se i film dopasti.
Rodriguez: Sa Millerovom dozvolom, uzeo sam jednu kratku priču objavljenu u Sin City kolekciji, pretvorio je u scenario i pozvao dva prijatelja glumca – Josha Hartnetta i Marley Shelton - da dođu u Ostin. Ukoliko se Milleru svidi ovaj test, mislio sam da ga upotrebim kao prvu sekvencu novog filma.
Pozvao sam Franka par dana pre nego što smo počeli snimanje i rekao: "Verovatno bi trebalo da dođeš, jer snimamo uvodnu scenu."
Miller: Otišao sam u Ostin i prvi put osetio kako je to režirati. Hodao sam preko mesta gde smo snimali i video Josha Hartnetta. Prva stvar koja mi je prošla kroz glavu bila je: "Jebo te, pa to je Josha Hartnetta!". Snimali smo tokom dana i zaljubio sam se u taj proces. Na kraju dana rekao sam: "Kada ćemo početi da biramo ostatak ekipe?"
Rodriguez: U početku sam predviđao da bismo mogli da dobijemo dobru selekciju glumaca (ukoliko bismo radili ceo film). Napravio sam listu imena i dao spisak Franku da bih mu pokazao kakvu ekipu treba da okupimo. Pokazali smo ljudima taj spisak i rekli su: "To je smešno". Ali, na kraju smo dobili i mnogo bolju ekipu nego što smo pretpostavljali.
Miller: Bio sam van filmske industrije dugo vremena. Robert me pozvao i rekao: "Mislim da bi Mickey Rourke mogao biti Marv." Odgovorio sam: "Šta? Taj mršavi lik iz Body Heata?"
Na kraju sam se susreo sa Mickeyjem u Robertovoj hotelskoj sobi. Ušao je i umalo odvalio vrata svojim ramenima. Shvatio sam da se malo povećao. Sedio sam tamo i slušao ga kako priča svoju životnu priču. Imao sam mali rokovnik i škrabao sam jednu te istu rečenicu sve vreme: "Pogledaj Mickeyja Rourkea. On jeste Marv".
Od tada niko drugi nije ni bio u opciji za tu ulogu. On ju je posedovao.
Rodriguez: Bilo je odlično što smo za Franka uradili te probne snimke jer samo mogao otići do Brucea Willisa i reći: "Ovo je strip, a ovako ćemo da ga pretvorimo u film". Video je sve efekte, a onda je video da je njegovo ime već na spisku glumaca.
Rekao sam: "Ti si već na listi. Sada moraš biti i u filmu." Bruce je dodao: "U filmu sam."
Miller: Režiranje je proteklo potpuno prirodno. Robert je radio sa kamerom, a ja sa monitorom. Ukoliko slika nije odgovarala, skakao bih i razgovarao sa nekim. Imali smo animacijsku kameru koja je pokazivala moje crteže iz stripa uporedo sa onim što smo snimali, tako da smo mogli da prilagođavamo scene sa kompozicijom.
Rodriguez: Gledao bih u strip i govorio: "Ovo je tako odlična slika. Zašto nisam viđao ovakve slike u mojim ranijim filmovima?" Pa, zato što ukoliko osvetliš stvarnu osobu, ona neće izgledati tako. Zato smo i trebali zeleni ekran.
Miller: Ovo je ono što biste videli kada biste došli na snimanje: jednu ili dve ili možda 30 prelepih žena u provokativnoj odeći u ogromnoj zelenoj sobi. Kada bih se vratio u hotelsku sobu i zatvorio oči, video bih zeleno.
Rodriguez: Pogledajte scenu u kupatilu sa Marvom - koga igra Rourke i Lucille - koju igra Gugino. U stripu, Marvov zavoj je beo i možete ga videti čak i u zasenjenim delovima. On je cela silueta, ali se vide zavoji. Rekli biste: "To nije moguće!". Koristili smo neke trikove da bismo to izveli na filmu. Stavili smo na Rourka narandžaste trake u koje smo usmerili fluorescentno svetlo. Svetlo nije osvetljavalo njegovo telo - samo trake. Kasnije smo, u postprodukciji, te trake mogli da obojimo u belo. Na taj način nismo morali ponovo ulaziti i digitalno bojiti sve zavoje, već smo uradili sve to da bi oni bili vidljivi.
Miller: Celi film je baziran na mojim crtežima. Niko nikada nije pokušao napraviti ovako vernu adaptaciju. Ovo je Sin City.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.