Noć posvećena uspomeni na legendarnog beogradskog gitaristu i pevača Zorana Božinovića, člana jednog od najznačajnijih beogradskih, srpskih i jugoslovenskih rock grupa ikad, Pop Mašine (kasnije Rock Mašine), preminulog 12. jula prošle godine
Vreme: sreda, 5. oktobar 2005, u 21:00
Mesto: Bard Club, Mitropolita Petra br. 8 (iza Hale Pionir), Beograd
Na bini u Bard Clubu će se pojaviti veliki broj beogradskih muzičara, Zoranovih prijatelja, saradnika i poštovalaca, različitog muzičkog usmerenja, ali ovog puta združenih u odavanju pošte ovom velikom muzičaru.
Učestvuju, u mešovitim postavama:
Zoranov brat Vidoja Ginger Božinović (Riblja Čorba) - gitara, Miroslav Cvetković (Bajaga) - bas, Anton (Partibrejkers) - gitara, Dejan Cukić - vokal, Pera (Balašević orkestar) – bubnjevi;
Koja (Disciplin A Kitschme) - gitara, Banana (Električni Orgazam) - bas, Đuka (nekadašnji član druge postave Pop Mašine, a danas na tapanima u etno grupi Svitanje) – bubnjevi;
Zona B - grupa s kojom je Zoran poslednjih godina nastupao a koju čine Zdenko, (ex Idoli) - bas, Duda Bezuha (Balašević orkestar) - gitara, Dadi Stojanović - gitara, Rista - bubnjevi, Pera i Lole – vokali;
Đule - gitara, Cvika - bas, Srba - bubnjevi (Van Gogh);
Nikola Čuturilo - gitara, sa svojom grupom;
Manja (Disciplin A Kitschme) - vokal i Vlaca (Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, Lira Vega) – gitara;
Dušan Petrović Šane – gitara.
U toku večeri biće emitovan i video zapis izvođenja uživo legendarnog bluesa Negde daleko, sa jednog od poslednjih nastupa Zorana Božinovića – reč je o pesmi koja je u mnogome bila njegov zaštitni znak.
Za propratnu muziku sa ploča biće zadužen DJ Ike Božinović, Zoranov sin, inače i inicijator događaja Put ka Suncu, koji bi trebalo da postane tradicionalan.
Sav prihod od prodatih ulaznica, po simboličnoj ceni od 150 dinara, biće dat u humanitarne svrhe, za pomoć pri lečenju trogodišnjeg Dimitrija Gole iz Ugrinovaca, obolelog od dijabetesa.
Kao jedan od najvećih poštovalaca i ljubitelja muzike koju je Zoran Božinović stvarao, događaj će otvoriti Aleksandar Žikić, čiji tekst o Zoranu (Blic, 15. jul 2004) sledi.
In memoriam: Zoran Božinović
Zoran Božinović, čijim je preranim odlaskom 12. jula zauvek zatvoreno jedno od najplemenitijih poglavlja beogradske rokenrol povesti, bio je istinski heroj mog i ne samo mog odrastanja, jedan od ljudi kroz čiju pojavu i delovanje se prelamala svetlost upravo onakve vrste odvažnosti i slobode za koju smo, mada je retko srećemo, uvereni da negde blista.
Ne postoji nijedan simbol ranih sedamdesetih koji bih mogao da stavim ispred Pop mašine, grupe zahvaljujući kojoj je – i obrnuto, svakako – Zoran dobio prvu pravu priliku da svoj dragoceni dar podeli sa svima koji su iskreno i duboko osećali važnost te nesebičnosti. Bio je jedan od retkih gitarista i pevača čiji se talenat direktno i bez napora transformisao u lični stil, trenutno prepoznatljiv i onoliko svoj koliko se može biti.
Čak ni model gitare koji je koristio niste mogli videti ni u jednim drugim rukama. Pop mašina je predstavljala nezapamćen pozitivni eksces i neobično značajan dokaz da je nešto što je oduvek izgledalo daleko i nedostižno u stvari tu, pored nas i među nama.
Inicijacijsko iskustvo ostvareno kroz uvodne taktove njihovog prvog singla Put ka Suncu toliko je jedinstveno da mu je nemoguće naći odgovarajuće upoređenje. Isto se može reći i za magični potencijal albuma Kiselina i moćne, osobene muzike koju su stvarali. Zoran Božinović, čije delovanje je poslednjih godina bilo vezano za takođe značajni beogradski bend Zona B, bio je deo te magije na način koji čini ponosnim sve koji su ga poznavali.
Ne postoji vreme dovoljno dugo da uspomene na ljude poput Zorana izblede.
Komentari