21-30 od 936 (strana 3 od 94)
Veoma smo srećni i uzbuđeni što ponovo dolazimo u Beograd. Uvek osećamo veliku sreću kada dolazimo na Balkan. Ova regija poseduje poseban duh i energiju.
Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se jedan strani kulturni artefakt ′primi′ u novoj stredini i, šta više, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja.
Sigurno joj to nije bila namera, čak ni na desetu decimalu, ali nedavno upokojena Margaret Thatcher ostavila je dubok trag u ostrvskoj pop-kulturi, a i do dana današnjeg oseća se uticaj njenih dela. Evo jednog mogućeg osvrta na upravo pomenuto.
Aleksandra Kovač će u subotu u beogradskom Domu sindikata obeležiti 25. godina od kako je počela da se bavi muzikom.
Oproštaj u par hiljada karaktera je najmanje što dugujemo ovom vrsnom stvaraocu, hrabroj pojavi i jednom od spasitelja bioskopske distribucije u Srbiji kada je to, baš kao i danas, bilo najteže.
Kakav god bend bio u pitanju, reći će Aleksandar Stojković, frontman i tekstopisac Goribora, on ipak ostaje u domeni "entertainmenta" odnosno zabave ili kako je to davno poentirao Marko Brecelj, “zabavišta”. Svoj pak "pozorišni trip", Stojković, znan kao i St, počeo je prije više od godinu dana suradnjom s braćom, Nenadom i Alenom Sinkauzom, široj publici najpoznatijom kao okosnica benda East Rodeo.
Ne bih da razbijam iluzije bilo kome. Neka komentariše kako ko hoće i šta god hoće. Mislim da je neophodno da se prvo presluša ceo album, tek onda se može steći prava slika o tome šta je prava naša poruka. Mi se prvenstveno bavimo muzikom. Njome se ne bavimo samo zbog publike i njenog mišljenja već i zbog nas samih.
Poprilično se buke u Americi podiglo kada je jedan od nezadovoljnih učesnika obznanio da je reality TV rad Storage Wars većim delom scenaristički kontrolisan… Naši gledaoci su, sa druge strane, dosta mirno primili rušenje iluzije da su reality programi odraz stvarnosti. Ipak, i mimo mogućih scenarističkih retuširanja i navođenja, a sve rejtinga i/ili ciljane poente radi, bilo bi grehota ne osvrnuti se na dva istinski valjana američka proizvoda ovog soja, serijala Doomsday Preppers i Here Comes Honey Boo Boo
Nije dobro govoriti – ja sam isti, ne menjam se, to je dobro, to je znak čvrstog karaktera. To je znak nezrelosti. Svaki čovek vremenom uči nešto, menja se. Moraš se menjati. To je prirodno. Ne možeš biti isti celog života. Možeš svirati punk sa 16, ali ne možeš i sa 70 godina.
Straight Mickey and the Boyz, Father John Misty, Avr, Goribor, Klip, Rebel Star, Jarboli.