2231-2240 od 2864 (strana 224 od 287)
Ako zamislimo metal kao ogroman zamak, Ludicra svira u jednoj od skrivenih odaja. Depresija i očaj života u velegradu glavna su inspiracija koju, u „krvi, znoju i suzama“, na ovoj ploči sprovode u delo
Ovo nije tipičan revival odavno zaboravljenih asova, polugrupa u kojoj preživeli članovi žele još malo parica na bankovnom kontu pre nego što uvenu - ovo je konkretan kreativni, muzički izazov, priča koja ima jasan smisao i poruku
Reklamni spot ove godine je obećavao najbolje filmove iz celog sveta na jednom mestu u dve nedelje. Jedini problem, međutim, sa svim događajima koji u nazivu nose ime brenda „London“ je u tome da obično nude višak sadržaja. Tako je i sa filmskim festivalom. A pošto je ova godina bila jubilarno 50-a, filmova i svega oko njih je bilo čak i više nego obično
Prva asocijacija kada pustite gospođicu Peyroux u svom plejeru jeste Billie Holiday. Odmah pomišljate na to kako bi Lady Day možda danas zvučala, prvenstveno dodajući modernim klasicima malo svog Harlemskog senzibiliteta. Nešto kao Johnny Cash za jazz generaciju. Ili nije baš skroz tako
Uprkos velikom potencijalu i britkim tekstovima koji imaju smisao i svoju težinu, Maxon Universal nije veliki album. TBF kao da su se na većini pesama zaustavili na rimama, odbijajući da istu dubinu daju i svojoj muzici. Nedostatak ozbiljnijih audio podloga koje bi podvukle album jeste ozbiljna mana koja kvari celokupan utisak o njemu
Filmovi Prestiž i Iluzionista, bave se istim istorijskim periodom (kraj 19. veka), tj. fenomenom koji je obeležio viktorijansku epohu - scenskom magijom, na sličan način nalazeći inspiraciju za svoj narativni postupak u temi. Oslonjeni na strukturu mađioničarskog trika, naratori oba filma grade logičku zagonetku za gledaoca, presvučenu, u slučaju Prestiža, dramom osvete i nadmetanja dvojice mađioničara, a u slučaju Iluzioniste, romansom i detektivskom, whodoneit pričom. U oba slučaja, pripovedač zavodi gledaoca, da bi, Keyser Soze obrtom, razotkrio zagonetku u deset minuta pred kraj filma. Ali, dok Prestiž, uz iznenađenje (kod nekih potvrdu predviđanog), rasplitanjem tajne donosi kompletnu reviziju dotadašnje priče i njenih junaka, neku vrstu retrospektivnog uvida u dramu povrh tehničkog razvezivanja čvora, Iluzionista se uglavnom zadovoljava objašnjenjem zapleta koji priziva po malo zaboravljeno zadovoljstvo usklika „znao sam da je batler ubica!“
News of the World javljaju kako je Nicole Appleton izjavila da je bila u lošem duševnom stanju kad joj je šef diskografske kuće zabranio da rodi dete Robbiju Williamsu. Neposredno posle pobačaja, bivša All Saint je priznala: “Na kraju svega, nisam mogla da poverujem u to što sam uradila. Htela sam da se ubijem. Robbie je bio oduševljen ulogom budućeg oca. Stavio je ruku na moj stomak i rekao – Ovo će stvorenje da spase moj život".
Robbijev ortak dodaje: „On je u to vreme bio strašno depresivan, uvek pijan ili na drogama. To je jednostavno bilo ono što mu je sve vreme nedostajalo. Nicole mu je povratila veru u život“.
I oduzela, imamo li pravo da dodamo? Nemamo. To je sve
Očekivano, De Palma je pokušao da od Crne Dalije stvori još jedan De Palmin film
Idlewild nudi 25 numera žanrovski smeštenih u doba bluesa, jazza i funka, kompromis sukobljenih senzibiliteta i kratke sinematične skitove između pesama kako bi se udovoljilo glumačkim pretenzijama Andrewa Benjamina i na do sada često zapostavljenom muzičkom talentu Antwana Pattona. Krajnji rezultat: neubedljiv i na trenutke nepovezan album, čija se opravdanost jedino može tražiti u postojanju istoimenog filma
