Ovo nije tipičan revival odavno zaboravljenih asova, polugrupa u kojoj preživeli članovi žele još malo parica na bankovnom kontu pre nego što uvenu - ovo je konkretan kreativni, muzički izazov, priča koja ima jasan smisao i poruku
Godina na izmaku, u nekoj budućoj rekapitulaciji istorije rock muzike, ostaće zapamćena po lekciji koju su muzičke džombe očitale “wanna be a star” gušterima. Bob Dylan je na sumraku leta objavio
Modern Times, svoj možda najbolji album u poslednjih 30 godina, Bruce Springsteen je dobio fantastičan napad kreativnosti zabeležen na
We Shall Overcome, Scott Walker se ponovo oglasio svojim misaonim teško svarljivim dubiozama na
The Drift, Neil Young je na
Living With War postao politički još radikalniji, J. J. Cale i Eric Clapton su se ponovo zajedno dobro proveli u studiju…
Ali, čini se da će nekima od nas sva ta izdanja ipak ostati u senci povratka na scenu ovih rock titana, sa albumom nakon bezmalo dve i po decenije hibernacije.
Legenda kaže da dok je Rogera Daltreya i Pete Townshenda živih - biće i grupe
The Who. Samo je pitanje momenta kada će isti vaskrsnuti u izdanju kroz koje su ispisali neke od najvažnijih trenutaka rock istorije. Okej, ništa ne može da nadomesti izostanak Keitha Moona, ali The Who su bili, i još uvek jesu, ona vrsta benda u kojoj su harizme podeljene na ravne časti. A godina u kojoj se ponovo bude duhovi r’n’r predaka, došla je kao poručena za njihov povratak.
Endless Wire, sa bezmalo 20-ak zvučnih zgoditaka, predstavlja onu vrstu albuma koje je zaista vredelo čekati. Kuvan, je, po rečima samog Townsenda, na tenane i periodično, tokom protekle četiri godine. I pokazao koliko je bend još uvek sposoban da u svom prepoznatljivom maniru pomera granice rock muzike, da se i dalje, bez straha upušta u nove eksperimente.
Konceptualno, pola albuma predstavlja punu verziju mini opere Wire and Glass, objavljene letos kao EP singl, a ostatak albuma čini devet dodatnih pesama, kojima je kompletirana i uobličena jedna izazovna i vrlo uzbudljiva avantura.
Album svo vreme iskusno balansira između trenutaka ponosa i slave, slojevi emocija poigravaju se od letargičnih vinjeta, do energičnih i bučnih pražnjenja, koji se po pravilu, smenjuju jedan za drugim, po sistemu toplo- hladno, držeći tako svo vreme pažnju na albumu. Svariti dvadesetak pesama na jednom albumu uz maksimalnu koncentraciju, nimalo nije lak zadatak, ali, u slučaju “Endless Wire”, to je još jedna od granica koju The Who rutinski pomeraju.
Dakle, da rezimiramo - The Who su se vratili, stariji i moćniji, posmatraju nas sa jednog emotivnog i intelektualnog višeg nivoa. Bilo to doživljeno kroz Mike Post Theme, najbolju stvar, po rečima samih autora koju su snimili još od Empty Glass, ili bilo koji drugi trenutak, zvao se on Endless Wire, Two Thouisand Years, Its Not Enough ili neke pete epopeje. Sve u svemu, i više nego dovoljno materijala za kvalitetan užitak!
“They Make My Dream Come True”, pručuju The Who u jednom trenutku ovog albuma. Za sve fanove benda, Endless Wire je san koji im je bend zaista ispunio.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.