Šta imaju zajedničko reči Slobodana Miloševića, etiketa Mego i orman Walkerovog zeta?
Svi pomenuti poslužili kao inspiracija i pretvoreni u pojedinačnu sempl-metaforu na novom albumu koji
Scott Walker ima posle 11 godina diskografskog odsustva.
Od prošlog albuma (
Tilt, ’95), pa do danas, jedna pesma za film iz James Bond serijala, produkcija, kako se ispostavilo, poslednjeg albuma grupe Pulp, muzika za film
Pola X – to su bili usputni poslovi jednog čoveka koji se distancirao od svoje mladalačke slave.
Kao neko ko je imao toliko uspešnu karijeru tokom 60-ih da je postojala TV serija o njemu, a danas je u svojim 60-im, Scott predstavlja izuzetak od pravila koji su postavili svetski pop/rock penzioneri. Za razliku od većine, on je (i dalje) avanturista, a The Drift je shodno tome album-avantura, susret dizajnirane atmosfere radio drame i uflekanog papira sa tekstom. Susret zaraćenih strana, sukob interesa, života i smrti.
4AD je prepoznala izvesni dark potencijal albuma, i time spustila još jednu senku na ovu tamnu površinu.
Drift - kao lebdenje, ali i poenta.
Danas je Scott Walker ljuti otac koji je izgubio nadu, ali humora i kritike ima na pretek.
Glasom dostojnim soliste u rock operi, uz svečanu atmosferu koja priliči gothic sahrani, uz sveprisutno lupanje o drvo (kovčeg?), teško je pobeći od razmišljanja o smrti.
Tužni glas, na ivici suza, u odmeravanom reverbu sukobljava se sa zvučnim oblogom, sačinjenim od višeslojne zaostavštine i radne memorije. Prateći bend se u tolikoj meri stopio sa svojim matičnim instrumentima da je primarni identitet u korist drveta. Muzičari svode instrumente na replike, bez rasviravanja.
Očitavanje podataka glasom o (još uvek) aktuelnom SF terorizmu (Jesse); traumatična dečija secanja na posledice fašizma (Clara), poigravanje sa Looney Tunes igričama (Psoriatic), zarobljeni u sveodjekujućoj sobi kroz koju prolaze orkestri, mikrofoni, kompjuteri, kutije...
Reči postaju citati, citati postaju asocijacije, i ove poetske mutacije poništavaju surovu formu strofe, refrena, strofe i soloa.
Dijalog sećanja sa sopstvenom, šuškavom celofanskom korom.
“I am the only one left alive... Alive...”
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.