MADELEINE PEYROUX
Half The Perfect World
Prva asocijacija kada pustite gospođicu Peyroux u svom plejeru jeste Billie Holiday. Odmah pomišljate na to kako bi Lady Day možda danas zvučala, prvenstveno dodajući modernim klasicima malo svog Harlemskog senzibiliteta. Nešto kao Johnny Cash za jazz generaciju. Ili nije baš skroz tako
Madeleine je poreklom iz Džordžije i jako rano je počela da se bavi muzikom, pre svega kao ulični pevač u Parizu i drugim evropskim gradovima, gde je kalila zanat, ali čemu se vraćala čak i onda kada joj je profesionalna karijera krenula uzbrdo.
Naime, pre ravno 10 godina gospođica Peyroux je objavila svoj solo album Dreamland, koji je naišao na solidan odziv u Americi i posle čega Madeleine počinje da se sklanja iz javnosti i propušta zakazana gostovanja na televiziji.
Tek pre dve godine se zvanično vraća svojoj karijeri izdavanjem drugog albuma Careless Love. I šta dobijamo posle godina provedenih na ulici i daleko od očiju javnosti? Madeleine deluje podjednako uplašeno i nenametljivo kao na debiju. Pre svega nastavlja tradiciju obrađivanja pesama pridodavanjem svoja četiri autorska upliva.
Posle zanimljivog kabaretkog viđenja pesme
Dance Me Till The End Of Love Leonarda Cohena na prethodnom albumu, Madeleine se opet vraća istom uzoru: ovoga puta kao koautoru pesama. Usput obrađuje pesme izvođačice Anjani,
Blue Alert. kao i naslovnu
Half The Perfect World. Pored toga, srešćete obradu
Everybody’s Talking (film
Ponoćni kauboj), čija obrada posle The Beautiful South nema mnogo smisla; interesentan je i pristup Chaplinovoj
Smile i
Waitsovoj Looking for the Heart of Saturday Night.
Pored autorskih pesama, obrada River od Joni Mitchell, gde je suprotstavljena vokalu K.D. Lang, možda najbolje otkriva nedostatke ove pevačice. A tu se vraćamo i na Billie Holiday. Tamo gde Billie (pa i K.D. Lang) peva(ju) blues, Madeleine i dalje peva jazz, ali ne samo u kontekstu žanrovske odrednice i pojavljivanja njenih pesama na Billboard Jazz listi.
I pored divnih melodija i feel-good atmosfere koje vam nudi ovaj album, čini se da su ta povučenost, suptilnost i tajnovitost njegove vlasnice više znak odsustva hrabrosti da zapeva iz svog ličnog iskustva, koje možda ne mora da se meri sa ličnim tragedijama Lady Day, ali može makar da pruži uverljiviji izraz zbog kojeg je ubuduće nećemo samo mešati sa vokalom
Billie Holiday. Onda kada sledeći put otvorite link sa njenom recenzijom možda nećete zameniti ni moje ime sa njenim.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.