2241-2250 od 2864 (strana 225 od 287)
Većina filmova Claudea Chabrola ima strukturu priče onih članova šire familije pored kojih na porodičnim slavljima nikad ne sede moćni, praktični muškarci, lepe, samosvesne žene, pobunjena, drska omladina, ostareli starci nesposobni za slušanje komplikovanih monologa, a često ne sede ni njihove sopstvene žene! Obično, sluša ih neko kulturan i voljan da pronikne u zapetljanu suštinu ili neko veoma intelektualan ko je iz fenomenoloških razloga zainteresovan za sve i svašta. I onda, zapita se čovek – ko su svi ti ljudi kojih je bilo za skoro punu salu Sava Centra na beogradskoj sinemanijskoj premijeri Ukusa moći, Chabrolovog najnovijeg filma
Album koji reprezentuje pravu prirodu hip-hopa: edukuje, inspiriše i otvara oči, za razliku od drugog pola komercijalnog hip-hopa čija banalnost te iste oči ostavlja u stanju gladi, pričinjavajući tako nemalu štetu žanru, koji (ne)opravdano trpi kritike zbog svoje (pre)česte stereotipnosti
Povratak u podrum... Produkcijski prljaviji, ali i topliji album u odnosu na prethodnike. Bend je ukrotio strasti, zvuk je postao odmeren i staložen. Minimalizam gitare i bubnja doveden je na prag idealne ležernosti. Iskustvo je urodilo plodom
Novi album najpoznatijeg australijskog benda nove generacije nije pomak u odnosu na debi Get Born. Nažalost, ni Get Born nije bio pomak u odnosu na ono što je popularna gitarska muzika ponudila u poslednjih pola veka. Teško je naći pesmu ovog benda koja nije amalgam ili verna kopija njihovih poznatih, mahom britanskih uticaja i idola, sve od Stonesa pa do Oasisa
Ulaganje velikog truda da se prodre u samu srž pukotine u ljubavnom odnosu dvoje junaka, i da se ta pukotina što reljefnije prikaže kao veća od konkretne situacije i od junaka, doprinosi da gledalac izgubi pojam o tome u čemu je pukotina uopšte, kakav je odnos junaka bio dok je bio ceo, ko su junaci kada ne pate. Ako gledalac ne može da prepozna sitnice, tanke spone, na kojima počiva odnos dvoje zaljubljenih, kako može da ga pogađa tako izolovana patnja, unutar koje su još dodatno izolovani njeni uzorci
Odluka Buldožera da najveći broj pesama spevaju na srpsko-hrvatskom jeziku nije proračunat poslovni potez, već svest o sopstvenoj poziciji i delovanju koja sa nostalgijom i pragmatičnošću nema mnogo veze. Ali ima sa stvarnošću i istinom kojoj, bez sumnje, treba pokazati srednji prst, pa makar i nožni, i pljunuti joj u oči!
Betmen i Fantom, Ivica i Marica, Vuk i Crvenkapica, Doktor Džekil i Mister Hajd, u novoj avanturi: o godišnjim dobima u glavi Evana Danda i na ulicama Beograda, o tome zašto ovo nije solo album i zato što su to Lemonheads. Lemoheads! Koji Lemonheads?
Ovaj mičigenski trio je jedan od onih bendova za vreme čijeg slušanja ne biste roditelje ili strejt prijatelje voleli za svedoke. Ne samo da to može biti loše po ličnu reputaciju, nego može i drugima škoditi. Naime, ako nemate prethodnog iskustva u slušanju noisea i ekstremnijim žanrovima, Wolf Eyes možete doživeti kao priličan šok. Marilyn Manson bar otvoreno kaže da je satanista, dok oni više i ne koriste ljudski jezik
Ako bi muzički maksimalizam bio religija, Basement Jaxx bi sasvim sigurno sedeli na olimpu kiča igrajući se božanskim disco ritmovima, koje bi s vremena na vreme odlučili da podele sa smrtnicima. Način na koji bi to najbolje bilo uraditi svakako je radio - i to Crazy Itch Radio
Za razliku od Stonea koji pred sobom ima statičnu priču, Greengrass obrađuje dramski najjači i najfilmičniji trenutak 9. septembra 2001
