Human Animal

Više se ne treba čuditi kako malo pomalo svaki žanr, ma kako alternativan, izlazi iz svojih uskih okvira i stiče sve širu publiku, pa tako i noviji noise predvodnici, Wolf Eyes, dobijaju pažnju ne samo među određenim krugovima zaluđenika. Nije reč o tome da se noviji noise nekako prilagodio ili omekšao: nova noise scena (Lightning Bolt, Magik Markers) vrlo je živa i podseća na vremena kada je ovaj žanr bio u punom mladalačkom zamahu.

Dakle, čućete prvu pesmu, pa ćete odmah izbaciti disk kroz prozor ili ga svojeručno uništiti, dok će oni iskusniji ili znatiželjni poslušati disk, a na finiš će stići samo odabrani (i eto prilike za muzička snobiranja!).

Neki bi pojave poput Marilyna Mansona smatrali rušiocima granica u muzici. Ako je ikoga i bio sposoban da šokira, to će pre biti neko ko je već dovoljno konzervativan da mu ne treba mnogo. Ono što zaista ima pravi muzički šok potencijal je disonantni, pršteći, mučni, preteći, bezrazložno agresivni zvuk Wolf Eyes. U susretu sa njima nalazite se zatečeni, ne postoji jasna struktura pesme, nema poruke koju treba razumeti, zaista ne postoji nikakva referenca koja bi vam nudila utočište od čiste agresije ili obrazložila njen smisao. Marilyn Manson bar otvoreno kaže da je satanista, dok Wolf Eyes više ni ne koriste ljudski jezik.

Jedno od glavnih soničnih oruđa ovog mičigenskog trija je stvaranje nestvarne, preteće atmosfere koja rađa sve jaču tenziju kod slušaoca. Nakon toga, ili ponekad i bez toga, nastupiće sa punom udarnom snagom u konačnom oproštaju od svega što bi moglo da liči na standardne muzičke kategorije. Pri tom će se dohvatiti uglavnom elektronski manipulisanih zvukova, minimalističkog i aritmičnog bubnja, mikrofonije koja iz pozadine boji atmosferu, distorziranog vokala, dok će se s vremena na vreme javiti i saksofon u dugačkom ehu svirajući takođe atonalne improvizacije. Otprilike slične alatke bi izabrali i Einsturzende Neubauten na starijim albumima. Ipak, haos nije prisutan u celosti, zapravo dolazi tek povremeno. Građenje određene atmosfere ipak zahteva donekle i neku strukturu. Pored toga, dosta se oslanjaju i na loopove čije monotono ponavljanje stvara klaustrofobičan utisak.

Uz ovako sugestivnu muziku lako se može zamišljati imaginarni film za koji ovaj album kao da predstavlja soundtrack. Može da vas povede na putovanje u apokaliptične prizore širokih razmera, nepoznate svetove, ili u futurističke slike šume složenih i pokvarenih mašina čija funkcija je odavno prestala da bude poznata, a koje programirane nastavljaju same da rade. Ili u halucinacije iz noćne more tokom koje vam se neko nalazi za petama.

Nakon samo 33 minuta muzike/buke, album se završava numerom Noise Not Music. Iako naziv može da liči na deo manifesta benda, može se reći da ima onih koji su otišli i dalje od njih u tom pravcu, ali atmosfera je ono ključno kod Wolf Eyes. Videćemo kako se njihovo muzičko opredeljenje može razvijati u budućnosti. Za Sonic Youth je bilo potrebno skoro deset godina da pređu put od disonantnog Confusion Is Sex do gotovo pop albuma Dirty (treba takođe imati u vidu i da je Thurston Moore veliki fan WE).

Kako sada stvari stoje, vrlo je teško zamisliti da se zvuk Wolf Eyes menja u sličnom pravcu, premda smo takav razvoj već mnogo puta imali prilike da vidimo. Treba napomenuti da su za samo nekoliko godina objavili ogroman broj DIY izdanja, u ograničenim tiražima i najčešće na CD-R mediju, ostajući verni tradiciji.