Novi album najpoznatijeg australijskog benda nove generacije nije pomak u odnosu na debi Get Born. Nažalost, ni Get Born nije bio pomak u odnosu na ono što je popularna gitarska muzika ponudila u poslednjih pola veka. Teško je naći pesmu ovog benda koja nije amalgam ili verna kopija njihovih poznatih, mahom britanskih uticaja i idola, sve od Stonesa pa do Oasisa
1, 2, 3, 4, ... 97, 98, 99, 100. 100 puta 100. Pa ponovo puta 100. Pa puta četiri.
Jet su 2003. svoj prvenac
Get Born prodali u četiri! miliona! primeraka!, a pesma koja je osigurala proboj tog albuma,
Are You Gonna Be My Girl, širom sveta je odzvanjala sa radio stanica, TV reklama, razglasnih sistema tržnih centara i sportskih stadiona.
Svirajući mišićavi, znojavi Rock, Jet su bili jedna od vodećih grupa iz novomilenijumskog talasa tradicionalista koji su popularnoj muzici ubrizgali adrenalinsku injekciju. Nove generacije tinejdžera su u njima prepoznale „pravu“ muziku, a stariji hodočasnici bili na nogama oduševljeno uzvikujući „Yeeeeah!“
Shine On, drugo studijsko izdanje australijske četvorke čiju okosnicu čine braća Chris i Nic Cester, najkonciznije opisuje krilatica „ista meta – isto odstojanje“ (koja u ovom slučaju funkcioniše na više nivoa). Iako Jet usporava ritam na nekoliko „mekših“ numera (Kings Horses, Shine On, Eleanor), album je izgrađen na istoj formuli koja je iznedrila i njihov prvenac. Osnovne promenljive su ponovo režeći gitarski rifovi i neobuzdani vokali samouverenog Nica, a rezultat su melodične, energijom nabijene pesme (Holiday, Put Your Money Where Your Mouth Is, That´s All Lies, Rip It Up).
Iako je preporučljivo ignorisati stav, frizure i naočare za sunce Jeta, žmureti pred njihovom popularnošću bilo bi neoprostivo arogantno. Uprkos nedostatku i trunke umetničke ambicioznosti, zvuku koji je krajnje istorijski nebitan i tekstovima koji mahom počivaju na klišeima (“I´ll show you what I got / When you tell me what you need”) i naivnom besmislu (“Don´t waste the sun on a rainy day / The wind will soon blow it all away”, “When that train rolls by / I will save your life”), Jet komuniciraju sa širokom publikom. Oni u tome prevashodno uspevaju naslanjajući se na rudimentarni, dobro testirani izraz i kipeću energiju koja jeste Rock još od –Frutti Little Richarda.
Jednostavno, komercijalni uspeh Jeta i njima sličnih bendova još jednom potvrđuje da je ubrzani puls mladosti isti kao i ritam Rocka.
Na kraju, bez obzira na to koliko/da li je njihov nastup konceptualno i marketinški iskalkulisan, možda su baš zahvaljujući Jetu neki novi klinci otkrili Ogden’s Nut Gone Flake, Beggars Banquet, Raw Power, ili bar I Should Coco. Stagnacija benda koja je evidentna na Shine On, potrošni karakter njihovog artikla i nezasiti apetit medija za novotarijama predskazuju da do njihovog trećeg albuma nikoga neće ni biti briga za Jet. Ali, nema veze, Jet je pošteno odradio svoje. U međuvremenu su došli Majmuni sa Arktika da pokrštavaju nove naraštaje.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.