961-970 od 1062 (strana 97 od 107)
Protekli vikend je, kao i onaj prethodni, za beogradsku klupsku scenu bio sve samo ne dosadan. Od nekoliko najavljivanih DJ-eva preporukama su se izdvojili Chris Fortier & Desyn Masiello 18. izdanju serijala Pleasures, te gay ikona 80-ih Boy George
Caroline Says, Lisa Says, Stephanie Says… Sve su to naslovi nekih od poznatijih Reedovih pesama, ali to ne znači da ih je on u Beogradu svirao. Poslovično beskompromisan prema publici, u redovnom delu koncerta (dugog 108 minuta) nije posegnuo ni za jednim od svojih hitova; niti je šta svirao iz Velvet Underground perioda ili sa antologijskih solo ploča Transformer Berlin i New York
Kao po pravilu, ali uvek drugačije i iz početka, slušanje ovakvih pesama nas oslobađa težine briga koje sami sebi naivno i nepromišljeno stvaramo. Nepripremljeni na život. U bujici reči, suza i osmeha. Na trenutak zaboravljamo ko smo i šta smo
Svaka Bojanina pesma nosi u sebi lični doživljaj spoljašnjeg ili unutrašnjeg sveta, tokova misli s kojima se u svakom trenutku možeš identifikovati, doživeti saosećanje
Kao pravi krstaši ulica Soulfly su nas posetili jači i nadahnutiji nego što su ikad bili. „Povratak kući“ i to najglasniji mogući! Pojačala su bila postavljena na najjače
.jpg)
Tačno je da deda-Mick i baba-Keith praktično ne izmene ni reč, a teško i pogled tokom dva sata nastupa, ali Richards i Wood stalno komuniciraju na više načina, do poslednjeg trenutka gurajući jedan drugog u sledeći solo
Odjednom, Mick kaže “Hasta Luego” i odoše! Da, već 1h 45min. traje... Ovacije, RollingStones!!! s čudnim naglaskom, pa Mexico! i uporno Atras (natrag/vratite se!) i Otra! (još jedna!). “Luego” je zaista značilo “do skora/nakratko”, eto ih za – možda i nehotičnih, ali simboličnih – par pesama na bis. You Can't Always Get What You Want (But Sometimes, You Can Get Just What You Need) pa zna se, Satisfaction! Nemarna, mutna, čak donekle i zbrljana – kao život
Ono što slušalac može da dobije na koncertu Supernauta predstavlja neku vrstu perspektive istorije rock ’n’ rolla, obilje referenci na supkulturne pojave. Nisam čuo bend koji muzički zvuči toliko blisko 70-im. Ali ovde je reč o tome da se uzima u obzir i Black Sabbath koliko i Gang Of Four
Ako ste česti posetioci beogradskih klupskih koncerata bendova mlađe generacije, shvatićete ubrzo da stalno viđate jednu te istu publiku. Među njima preovlađuju muzičari. Pošto usled raznih faktora nemaju priliku da se predstave široj publici, oni sviraju jedni drugima i/ili jedni sa drugima. To je ogledalo naše situacije
Eyesburn zvuče potpuno samouvereno, kompaktno i snažno. Čak i ako niste u potpunosti upoznati sa opusom ovog sastava, neverovatna količina rasterećenosti za kratko vreme će vas apsolutno obuzeti. Plastic se još jednom pokazao kao veoma dobro ozvučen prostor i za koncertne svrhe, pa je „buka“ sa bine dopirala do vas u kojem god da ste se ćošku nalazili
