1001-1010 od 1062 (strana 101 od 107)
Ekstremna muzika možda i ne može da uplaši hladnoću, ali svakako prija. U Plasticu se skupila raznovrsna ekipa. Došli su ljudi koji i inače slušaju malo čudniju muziku, ali je mnogo ljudi došlo u Plastic kao u disko iz razloga iz kojih se i inače dolazi u disko
Jedan aspekt ovog događaja, sociološki, potvrdio je sumorne dijagnoze globalnih muzičkih prilika u našem gradu: društvo još uvek okupirano prošlošću, ne stremi upoznavanju novih, nepoznatih pojava, drži se proverenih, poznatih stvari, bez želje da rizikuje i da se iznenadi. “Nemam novca” postalo je sinonim sa “nemam vremena”, a to je porodilo celu jednu armiju ljudi koja je prestala da sluša muziku 1989
Roots rock, country, blues – sve je večeras tu. Njegov vokal najviše podseća na Lou Reeda, ali može se lako postaviti negde između Johnny Casha i Chuck Propheta, dok je njegov gitarski stil nešto kao Bruce Cockburn na LSD-u
Ko nije želeo da vidi Stevea Wynna uživo, taj ne bi razumeo ni u čemu je značaj Elvisa, Beatlesa, Stonesa, Velvet Underground ili Television
Ovo svakako nije bio najbolji nastup Darkwood Duba, on se tek očekuje. Nije plenio nekom specifičnom energijom i neponovljivom atmosferom, ali je bio dovoljno dobar da ih publika ne pušta kući i posle tri bisa i skoro dva i po sata svirke
Sam nastup je bitno oplemenjen isticanjem u prvi plan pevačice Tamare, te Kebre koji mudro predaje palicu mlađoj koleginici a ujedno neretko dovršava njen tok svesti. Kombinacija je zanimljiva ne samo zbog novog protagoniste na sceni, nego i zbog komplementarnosti njihovih glasova i uloga, što sve i pored odsustva neke scenografije doprinosi većoj vizuelnoj živosti na koncertu
Ideja festivala je da predstavi aktuelne muzičare iz domena elektronske manipulacije zvukom, ali ne nužno elektronske. Margina muzičke industrije, koja u jednom trenutku može postati bliska mainstreamu (Four Tet kao primer) često je mnogo izazovnija od predvidljivog mainstreama: možda bez nekog generacijskog uticaja, ali sa neizmernom slobodom
Autobus. Crvena jakna. Naočare za plivanje. Pocepane farmerke. Prvi redovi hale Pionir. Blackout. Istopljena bela čokolada i povratak u život. Baklje. Poison...
Iste večeri u Beogradu je bio i iluzionista David Copperfiled, koji je, kao, teleportovao nekog klinca na Jamajku. Moram priznati da su Kraljevi Ritma te večeri izveli mnogo bolji i efektniji trik. Teleportovali su oko 2000 prisutnih direktno u Memfis, u Deltu, na Izvor
Dobro je kad živiš u seljačkoj metropoli, pa možes brzo da stupiš u direktni kontakt sa grande zvezdama programa. Možeš da im priđeš, a kad to prvi uradiš, obično se prišlepa i pokoja obožavateljka sa nekim pametnim pitanjem tipa: „Do you like Germany“, ili neki cvikeraš egzistencijalista pa pita: „Is black sheep a boy, or is boy a black sheep?“
