Iste večeri u Beogradu je bio i iluzionista David Copperfiled, koji je, kao, teleportovao nekog klinca na Jamajku. Moram priznati da su Kraljevi Ritma te večeri izveli mnogo bolji i efektniji trik. Teleportovali su oko 2000 prisutnih direktno u Memfis, u Deltu, na Izvor
Mesto: Dom omladine Beograda
Vreme: 3. oktobar 2005
Produkcija: DOB
Ako nekim slučajem doživim duboku starost, želeo bih je provesti poput Billa Wymana. Okupiti dobru ekipu iskusnih muzičara i otisnuti se na put. Svirati na mestima za koja nikada ranije nisam ni pretpostavljao da bi moja noga na njih mogla da kroči. Pa, makar se ta mesta zvala Bukurešt, Tirana, Vagadugu... Ili, u Wzmanovom slučaju - Beograd.
Sasvim nebitno, jer će mi na bini sa drugarima biti sjajno. Zezaćemo se, kao nekad, ne brinuti za konto na banci, jer to, u ovom slučaju, ne bi bio primaran motiv, a i obezbedili smo se davno... Plus ćemo upoznati i nove, egzotične krajeve. Pružaćemo publici opasne šou svirke, razigrane žurke, podsetiti kako je to bilo, eh nekad, dok smo bili mladi, ludi, na svemu i svačemu... Jednostavno, želeo bih do poslednjeg trenutka bivstvovanja na ovom svetu, da radim ono što najbolje raditi znam- da sviram.
I zbog takvog stava prema životu, muzici, uz duboki respekt njegovim godinama, Billu Wymanu i ekipi iz Kraljeva Ritma, upućujem dubok naklon i dugi, dugi aplauz. Jer, majstor je majstor.
Sve je te večeri zaista bilo potaman. Raspoložena publika, razigrani krepki starčići na bini, respektivna šetnja kroz sve razgranate krošnje velikog rokenrol stabla. Iste večeri, u Beogradu je bio i iluzionista David Copperfiled, koji je kao, teleportovao nekog klinca na Jamajku. Moram priznati da su Kraljevi Ritma te večeri izveli mnogo bolji i efektniji trik. Teleportovali su oko 2000 prisutnih direktno u Memfis, u Deltu, na izvor.
Čovek, čijoj bi ružnoći mogao pozavideti i sam Keith Richards, najstariji među Stonesima, mudro je stajao u senci ritam sekcije, čačkao po basu i svojom harizmom pumpao ritam, dok su Albert Lee i tamnoputa pevačica respektivne boje glasa, kanalisali energiju dalje, ka raigranoj masi.
Ipak, neodoljiva je bila duvačka sekcija, sa svojim gestovima i usklađenim pokretima tela u ritmu muzike. Na trenutak su me posetili na veselu ekipu koja je zapalila iz gerontološkog centra. Vidi se da su ih godine stigle, ali je iznad svega, još jači duh i volja koji ne daju godinama da dođu do izražaja.
Zaista, ovoj svirci, ne treba tražiti zamerke, niti biti cinični po bilo kom pitanju. Ovo je bila jedinstvena prilika da sve te sjajne ljude vidimo okupljene na jednom mestu. Sumnjam da će im poći za rukom da još neki put prošetaju planetom. Naporan je ovo posao, od koga i mlađi skapavaju. Ali, stara garda je to!
Na kraju, eto, Beograd se mogao pohvaliti da je, ako ništa, video makar jednog legendarnog Stonesa uživo. Bolje išta nego ništa. U iščekivanju najavljenog termina zakazanog za sledeću godinu i istorijsko sletanje Kotrljajućeg kamenja na beogradski Hipodrom, sasvim fina uvertira!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.