101-110 od 321 (strana 11 od 33)
Ovogodišnja produkcija bioskopskih ostvarenja SciFi žanra prilično je siromašna vrhunskim ostvarenjima – praktično jedini naslov koji je ove godine doneo motive kakve ljubitelji naučne fantastike nisu već ranije sreli je briljantni Source Code Duncana Jonesa (trivia: dotični je sin Davida Bowieja). U odsustvu dugometražne ponude vredne odlaska u bioskop, SF sladokusci utehu mogu da potraže u televizijskim serijalima
Posetili smo ekipu filma Artiljero koji je nedavno počeo da snima scenarista i reditelj Srđan Anđelić. Ekipa je prva dva dana uglavnom snimala na na Zvezdinom i Partizanovom stadionu, a zatekli smo ih nakon snimanja velike scene tuče navijača ova dva tima. Uza zid stadiona JNA sede dečaci, obavijeni šalovima oba tima, nalik dežurnim krivcima. Gledamo šalove i pitamo se ko je pobedio. Kasnije mi reditelj objasni da je reč o odmoru nakon „bitke“, kada dečaci sede i shvataju da...
Kako otrgnuti svoje parče Beograda i učvrstiti veru da nezavisna umetnost, prkoseći oštroj klimi, i dalje ima smisla
Ariel Pink’s Haunted Grafitti su jedna od najzanimljivijih pojava trenutno, ali između njih i Nationala, Bruklinci odneše prevagu
Ko je nastupao na ovogodišnjoj Primaveri? A ko nije?! Indie krem se okupio na petodnevnom festivalu na tri mesta u Barseloni i na više od deset bina. Vaša reporterka sa žali što je propustila svirke imena kakva su Mercury Rev, Sufjan Stevens, Odd Future, Suicide, The Walkman, Das Racist, Deerhunter, Ariel Pink's Haunted Graffiti...
Promo-materijal za nedavno kraju privedeni FEST sugerisao je da nas tamo očekuju i „pokretne slike bez kraja“; u slučaju par naslova iz ovog pregleda to se, nažalost, nije pokazalo kao prazna pretnja. Srećom, tu je i nekoliko naslova drugačije sorte. Prokletstvo i darovi srednjeg puta
Završen je 39. FEST. Sudeći po gotovo šestocifrenom broju prodatih ulaznica, beogradska publika nije okrenula leđa sedmoj umetnosti. Raznovrsna ponuda je donela filmove različitog kvaliteta. Kako bi Bajaga otpevao – od bižuterije do ćilibara. A našlo se mesta i za poneki blistavi brilijant
Užasi leda i neprolazne srpske tegobe nekako su barem na kratko podnošljiviji uz FEST, ma koliko svako njegovo izdanje davalo uvek dosta i često opravdanog povoda za kritiku ili makar polemiku. Ovogodišnje, potpuno primereno deglamurizovano (kako je Ivan Karl primetio – „Glamur puno košta, a ne prihoduje“) izdanje FEST-a pokazuje da je ovaj festival po svoj prilici već ono što i treba i jedino može da bude – revija raznorodnih filmova koje će neko hvaliti, a neko i kuditi. Manje ili više strastveno
Na tribini koja je održana 28. januara u Domu omladine Beograda predstavljen izbor najboljih albuma u ovom milenijumu (2000-2010) po redakciji Popboksa. Prisutni su se tada upoznali sa 50 najboljih stranih albuma i 20 domaćih, slede kompletne liste
Black Keys, Consecration, Plastic Sunday, Stara škola kapitalizma, Valhalla Rising...
