Dos cervezas, por favor

Zagrevanje uz pripejd pivo

Koliko od dobrog line-upa (a ovaj se može pohvaliti sa prisustvom Pulp, The National, PJ Harvey, Grinderman...), privlačnost festivala zavisi od potpuno efemernih faktora poput prevoza, kvaliteta GSM mreže, raspoloženja vaše ekipe, ljudi koje upoznate i frikova koje sretnete i, naposletku, dostupnost piva. Ovo poslednje je zakazalo prvo – mrzite tokene, ali ne dao vam bog da vam uvedu nekakve pripejd kartice za piće. Pokušaj dopune kartica preko portala festivala, kako je to prvobitno bilo zamišljeno, doživeo je neuspeh, jer je „pao sistem“. Čekanje u redu za uplatu, čekanje u redu za pivo, devojka koja histerično viče da taj red „no funciona“, a Of Montreal već počinju na glavnoj San Miguel bini. Šareni kostimi, muškarci u helankama, gitarista koji nosi anđeoska krila dok frontmen Kevin Barnes đuska uz Like a Tourist, Coquete Coquete i Suffer for Fashion, čine da red u kome čekam bude još duži.

Foto: Eric Pamies

U to vreme na drugoj bini počinje Big Boi, vlasnik jednog od najzanimljivih albuma iz prethodne godine Sir Lucious Left Foot The Son of Chico Dusty. Mešavina hitova matične grupe Outcast i rutinskog odrađivanja njegovog materijala uz matricu i MC pomoćnika, čine da se ovaj nastup ostavlja utisak tezge u diskoteci u dijaspori. U jednom trenutku, Big Boi izvodi grupu devojaka čiji je zadatak da igraju uz numeru Daddy Fat Sax, ali bele hipsterke u odnosu na rasne crnjkinje - poznatije kao „hip-hop honeys“, glumice iz rep spotova - deluju kao zbunjene provincijalke na izboru za mis.

Startni dan festivala je, barem na prostoru betonskog kompleksa Parc del Forum, obeležen traganjima publike za najbržim putem između bina, mlakom reakcijom na koncerte i pomenutim fijaskom sa pićem. To je bilo posebno vidljivo tokom nastupa Grindermana. Nick Cave je oformio ovaj bend da bi zvučao kao nekad sa Bad Seedsima, da bi slobodnije pričao o seksu i da bi multiinstrumentalista Warren Ellis mogao da se razmaše. Niko ne može da optuži Cavea za nedostatak strasti, ali ni nove a odlične pesme kao što su Palaces of Montezuma ili Heathen Child, izvedena u produženoj verziji, ne nailaze na adekvatan odgovor ispred bine.

Foto: Dani Canto

Na po prvi put postavljenoj Llevant bini, koja se nalazila na kraju ovog kompleksa i iza koje se pomalja supermoderna arhitektura Barselone, a prostor može da primi više desetina hiljada ljudi, sat vremena posle ponoći sviraju Interpol. Iako poznati po nekomunikativnosti, izgleda da Paul Banks ceni priliku da progovori na španskom posle gotovo svake pesme. Da li je u pitanju druga promena basiste za godinu dana ili se svedene postpank gitare gube u kontaktu sa velikim brojem ljudi u publici, Interpol ne uspeva da animira prisutne, čak ni sa The New i Say Hello to Angels sa voljenog prvog albuma.

Interpol, Foto: Eric Pamies

Flaming Lips već nekoliko godina izvode teatralni šou u kome cirkuski efekti imaju istu važnost kao i muzika. Možda mi prethodno YouTube iskustvo čini da „deja vu“ efekat prevlada nad ludilom koje dopire sa bine. Wayne Coyne, ogrunut krznom oko vrata, izlazi na scenu u plastičnoj lopti koja ubrzo zavšava u publici, sa ekrana dopiru hipnotišuće vizuelne poruke, u jednom trenutku bendu će se pridružiti hor (!?) veselih mlekarica uz odgovarajuću ciku i vrisku na pesmu Yeah Yeah Yeah. Čini se da Wayne i ekipa sviraju pet pesama koje odugovlače do kranjih granica. Coyne uz povike: „C'mon you motherfuckers“ pokušava da nas prodrma. Ali kad nemaš pojma da li i dalje ide pesma od pre deset minuta ili je krenula nova, nisi ni spreman da reaguješ.

Flaming Lips su jedini bend na velikoj bini koji je doživeo horsko pevanje (uz Yoshimi Fights the Pink Robots), ali insistiranje na teatralnosti muziku gura u drugi plan. I jedini bend koji je odsvirao (iznuđeni) bis. Mada, da ga nije bilo, onda ne bismo čuli Do You Realize.

Ljudi će ostati u očekivanju nastupa Girl Talk, ali ne i ja. Kako su aparati za čitanje kartica prestali da rade na početku večeri, a silan novac je potrošen na piće, sad se treba snaći oko povratka kući. Pravi trenutak za „početak divnih prijateljstava“.

• Povezano: PRIMAVERA SOUND 2011 (2)