Urlik žene

Mesto: Auditorium Parco Della Musica, Rim
Vreme: Nedelja, 9. mart 2008.
Organizacija: Auditorium Parco Della Musica

Upitana jednom prilikom zašto ne svira češće, PJ Harvey je odgovorila da, ukoliko bi svirala iz večeri u veče, pesme bi izgubile posebnu atmosferu i postale bi joj dosadne, i samim tim bi izneverila sebe. Na turneji povodom albuma White Chalk, PJ Harvey se ograničila na 15 gradova na tri kontinenta. Pored Pariza, Londona i Dablina, u Evropi je uvrstila i Rim. Da bi sprovela zamisao do kraja, PJ je na turneji sama, bez pratećeg benda.

Iako je svaki njen album drugačijeg zvuka, sve ih povezuje tendencija ka eksperimentu, bilo da su u pitanju instrumenti, produkcija ili nastup koji ga prati. To da danas PJ Harvey ima 39 godina i skoro 17 godina karijere iza sebe, kao i sedam zvaničnih albuma je manje primetno na njoj, koja na ogromnoj bini deluje sitno i ranjivo kao devojčica, u oštroj suprotnosti sa medijskim imidžom dive, veštice ili pak “pale” žene, dok najveći deo publike čine ljudi u ozbiljnim godinama.

Zvuk albuma White Chalk je zasnovan na klaviru, instrumentu koji, po sopstvenom priznanju, PJ Harvey nije znala da svira pre nego što je započela snimanje albuma. U skladu sa tim, kamerna atmosfera i sala sa sedištima je bila očekivana.

Moderno zdanje Auditoriuma Parco Della Musica, delo arhitekte Renza Piana koje spolja izgleda kao svemirski brod, sastoji se iz nekoliko sala, a ona u kojoj se koncert održava je malo veća od Sava centra, sa daleko boljom akustikom. Na velikoj bini su klavir, sintizajzer, ritam mašina i mikrofon, ukrašeni lampicama.

Bez predgrupe, PJ Harvey izlazi na binu u lepršavoj, dugačkoj crnoj haljini, sa gitarom, i kreće sa poznatim uvodom u To Bring You My Love, naslovnu numeru albuma koji ju je približio široj publici. Danas joj nije potrebna vamp šminka i haljina provokativnog izreza da bi privukla našu pažnju, samo urlik žene koja je prošla “planine, pustinje, pakao i raj” je dovoljan da nas uveri da sledi nezaboravno iskustvo.

U svakoj novoj numeri Polly Jean Harvey dokazuje da je nesvakidašnji performer. U malo više od sat vremena zvaničnog dela koncerta, prošla je sve dosadašnje inkarnacije sa podjednakom ubedljivošću – vokalne egzibicije na ivici operskog pevanja sa najnovijeg albuma, uz pratnju klavira (The Devil, When under Ether, Grow Grow Grow i uznemirujuća priča o nerođenom detetu - White Chalk), elektronika sa albuma Is This Desire? ovekovečena u jednoj ritam mašini koju kombinuje sa gitarom i sintisajzerom dok skakuće po bini u ritmu šamanskog plesa (Angelene, My Beautiful Leah i Down by the Water), drski rif i sugestivno njihanje kukova u Big Exit ili Shame, za koju izjavljuje da joj je trenutno jedna od omiljenih pesama.

Između pesama, PJ Harvey nije sklona objašnjavanju, niti prevelikom izlivima ljubavi, već se skromno zahvaljuje na veoma toploj reakciji publike. Kad joj jedan momak zatraži da svira Bitter Little Bird, nasmeje se i kaže “Oh darling, I haven’t played that one in a really long time”. Numera Silence sa stihom “I freed myself and remained alone”, koji deluje kao manifest, je poslednja na redu; sledi aplauz koji traje skoro deset minuta, pre nego što se vrati na bis.

Pored ne tako čestih koncerata, idealna turneja bi PJ Harvey svakog meseca odvela u drugu zemlju, koju nikad nije posetila, recimo Rusiju ili Rumuniju. Jedan od potvrđenih nastupa u bliskoj budućnosti je festival u Poljskoj. S obzirom da trenutno funkcioniše u jako ekonomičnoj varijanti – sama sa nekoliko instrumenata, možda treba razmišljati o tome kako je privući u “naš mali kraj sveta”.

Spisak pesama:

• To Bring You My Love
• Send His Love to Me
• When under Ether
• The Devil
• White Chalk
• Man|size
• Angeline
• My Beautiful Leah
• Nina
• Electric light
• Shame
• Snake
• Big Exit
• Down by the Water
• Grow, Grow, Grow
• The Mountain
• Silence
• The Garden
• Rid of Me
• Water
• C'mon Billy
• The Piano
• The Desperate Kingdom of Love